Мајски Тртник

Мајски Тртник
Мајски Тртник;
Административни подаци
Држава	Хрватска
Жупанија	Сисачко-мославачка
Град	Глина
Област	Банија
Становништво
— 2011.	36
Географске карактеристике
Координате	45° 17′ 57″ С; 16° 09′ 58″ И / 45.2992004° С; 16.1660194° И
Временска зона	UTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST)
Апс. висина	165 m
	Мајски Тртник Мајски Тртник на карти Хрватске
	Мајски Тртник Мајски Тртник на карти Сисачко-мославачке жупаније
Остали подаци
Поштански број	44403 Маја
Позивни број	+385 44
Регистарска ознака	SK

Мајски Тртник је насељено мјесто на подручју града Глине, на Банији, Република Хрватска.

Географија

Село је подељено на два дела: први део који је на асфалту са засеоком Плочића и Краља и другим делом који је одвојен урушеним сеоским путем и преоријентисаним на суседно село Влаховић (Лавић). Село се граничи са Мајом, Глинским Дреновцем, Влаховићем, Равним Рашћем, Глинским Тртником и Брњеушком. Са источне стране села пролази река Бручина и мали поток са западне стране. Село је повезано са Глином и Петрињом асфалтним путем и пругом. Село је имало своју локалну железничку станицу која је услуживала и остала села: Мају, Глински Дреновац и Равно Рашће. Данас село повезује са Глином аутобуски саобраћај.

Историја

Село је основано вероватно током XV–XVIII века док трају непрекидне миграције Срба у Славонију и Крајину под турском влашћу на опустошена имања хрвата и њихову напуштену земљу. Повлачењем Турака, Срби остају у селу веома добродошли Аустроугарској Царевини и Хрватским велепоседницима као одбрана и попуна опустошеним крајевима.

Село је пре Првог светског рата било густо насељено са преко сто српских породица. После Првог светског рата долази до исељавања једног дела сељана у Војводину, док се досељава само пар породица.

У Другом светском рату село бива потпуно спаљено, део становништва побијено је на лицу места а део у Грабовцу. Остали су одведени у Јасеновац. После завршетка рата део сељана одлази у веће градове.

Село се поново изграђује помоћу државних средстава и присилним радом заробљених домобрана, али са видно смањеним становништвом на око 300 сељана.

У последњем рату 1991–1995. село улази у састав САО Крајине, односно Републике Српске Крајине.

Током војне акције Хрватске војске „Олуја” становништво се исељава у Републику Србију и Републику Српску без жртава. Оштећено је само пар кућа тенковским гранатама (које су испаљене без разлога јер је село раније напуштено) тако да је село сачувано скоро у потпуности.

До данас се вратило око четрдесетак особа, углавном старије доби.

Привреда

У селу је пре последњег рата било развијено сточарство због близине месне индустрије Гавриловић. Пре Другог светског рата поред сточарства била је развијена и дрвна прерада због чега железничка станица носи назив Лагер.

Становништво

Тренутно броји 36 сталних становника, углавном старијих пензионера и само једном породицом са малолетном децом. Место, пре рата, насељавају неке од породица: Буњац, Букудур, Бралић, Драјић, Домазет, Ђамић, Џамбић, Ђурасновић, Ђурашиновић, Чавић, Краљ, Лалић, Малобовић, Маљковић, Манојловић, Милић, Митић, Мицић, Момић, Новаковић, Остојић, Плочић, Прусац, Пјевац, Палама, Сибинчић, Сљепчевић, Сладовић, Торбица, Вујчић, Врачар, Вукмановић, Вилић, Жарковић, Зец, итд.

Националност^[1]	1991.	1981.	1971.	1961.
Срби	165	193	230	305
Југословени			8
остали и непознато	1
Укупно	166	193	238	305

Демографија^[1]
Година	Становника
1961.	305
1971.	238
1981.	193
1991.	166
2001.	56
2011.		36

Извори

^ ^а ^б Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.

Спољашње везе

Литература

Gelo, Jakov (1998). Narodnosni i vjerski sastav stanovništva Hrvatske, 1880-1991: po naseljima. Zagreb: Državni zavod za statistiku Republike Hrvatske. ISBN 978-953-6667-07-9.

[Савезни_завод_за_статистику_СФРЈ-1] а ^б Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.

[1]