Милосав Васиљевић
Милосав Васиљевић (Наталинци, 18. фебруар 1900 — Буенос Ајрес, 28. септембар 1978) je био инжењер. Познат као Комесар привреде у Влади Народног спаса Милана Недића. Био је доцент на Београдском универзитету, а једно време и директор Београдског сајма.
Милосав Васиљевић | |
---|---|
Датум рођења | 18. фебруар 1900. |
Место рођења | Наталинци, Краљевина Србија |
Датум смрти | 28. септембар 1978.78 год.) ( |
Место смрти | Буенос Ајрес, Аргентина |
За време прогона "ЗБОР"-а од стране владе Цветковић-Мачек, међу првим ухапшенима је био и Милосав Васиљевић. И он је, са осталима, недељама држан у затвору а да није изведен пред суд.
После слома Југославије, априла 1941. године, стаје на чело Комесаријата привреде у Комесарској управи, у коме су била уједињена министарства привреде и шума и руда. Дао је оставку на место комесара привреде у августу по жељи Димитрија Љотића, који је тиме желео да изазове Аћимовићев пад, што се и догодило.[1]
Умро је у Аргентини а опело му је одржано у цркви светог Саве у Буенос Ајресу. Опело је извршио руски свештеник отац Јован. Сахрањен је у гробљу Шарутеј у Буенос Ајресу.
Дела
уреди- Истина о Совјетском Савезу,
- Управљање предузећем са особитим погледом на грађевинско предузеће, 1934.
- Правци сутрашњице у етици, политичкој економији, политици, 1934.
- Зборашки социолошки требник, 1940.
- Човек и заједница: Основи савремене социологије, 1944.
Референце
уреди- ^ Borković 1979a, стр. 80.
Литература
уреди- Borković, Milan (1979a). Kvinsliška uprava u Srbiji 1941—1944 (knjiga 1). Beograd.
- Др Драган Суботић: Органска мисао Срба у XIX и XX веку, књиге 1 и 2, Београд, 1999.
- Milosavljević, Olivera (2006). Potisnuta istina - kolaboracija u Srbiji 1941—1944. (PDF). Beograd: Helsinški odbor za ljudska prava u Srbiji. ISBN 978-86-7208-129-9.
- Стојановић, Александар (2012). Српски цивилни/културни план владе Милана Недића. Београд: Институт за новију историју Србије. ISBN 978-86-7005-112-6.
Спољашње везе
уреди- Квантитет уместо квалитета Архивирано на сајту Wayback Machine (6. март 2016)
- Народно предање против демократије и комунизма Архивирано на сајту Wayback Machine (31. јануар 2017)