Миодраг Белодедић
Миодраг Белодедић (рум. Miodrag Belodedici; Соколовац, 20. мај 1964) је бивши румунски фудбалер српског порекла. Два пута је освојио Куп шампиона, 1986. са Стеауом, а 1991. са Црвеном звездом.[1] Постао је трећи играч који је то успео да уради са два различита клуба.[2][3]
| Миодраг Белодедић | |||
|---|---|---|---|
_2018_Sports_Festival_-_meciul_amintirilor._(52810598539)_(cropped).jpg) Миодраг Белодедић 2018. године | |||
| Лични подаци | |||
| Пуно име | Миодраг Белодедић | ||
| Датум рођења | 20. мај 1964. | ||
| Место рођења | Соколовац, НР Румунија | ||
| Висина | 1,85 m | ||
| Позиција | штопер | ||
| Јуниорска каријера | |||
| 1978—1981 1981—1982 |
Минерул Нова Молдава Лучеафарул Букурешт | ||
| Сениорска каријера | |||
| Године | Клуб | Наст. | (Гол) |
| 1982—1988 1989—1992 1992—1994 1994—1995 1995—1996 1996—1998 1998—2001 |
Стеауа Букурешт Црвена звезда Валенсија Реал Ваљадолид Виљареал Атланте Стеауа Букурешт |
174 63 49 31 16 65 61 |
(18) (3) (0) (0) (0) (3) (3) |
| Репрезентативна каријера | |||
| 1984—2000 | Румунија | 55 | (5) |
Каријера
уредиБелодедић је фудбал почео да тренира у свом родном Соколовцу.[1] Прикључио се млађим категоријама екипе Минерула из Нове Молдаве 1978. где му је тренер био Олимп Матеску. Након три сезоне проведене Минерулу изабран је да пређе у екипу Лучеафарула из Букурешта, тим који је формирао фудбалски савез Румуније како би у истој екипи окупио најталентованије играче из целе земље.
Из Лучеафарула је прешао у Стеауу на захтев тадашњег председника клуба Јона Александрескуа. Са Стеауом је четири пута узастопно, између 1985. и 1988. освајао титуле првака Румуније, а три пута су тријумфовали и у Купу, 1985, 1987. и 1988. Куп шампиона је освојио 1986, а Суперкуп Европе 1987.
Док је Чаушескуов режим био на власти, Белодедић је 1988. године пребегао у Југославију.[1][4] То је учинио јер у то време румунским фудбалерима фудбалски савез није дозвољавао да оду у иностранство. Његов дечачки сан је био да заигра за Црвену звезду, те је покушао да ступи у контакт са људима из њене управе. Белодедићев пријатељ код кога је боравио у Београду покушао је да га наговори да пређе у Партизан. Када је Драган Џајић сазнао да Белодедић жели да пређе у Звезду, одмах је реаговао и потписао уговор са њим.
По доласку у Црвену звезду није могао да потпише уговор, јер већ уговором био везан за Стеауу. Због непоштовања уговора УЕФА га је казнила једногодишњом суспензијом. Током трајања те казне он је тренирао са играчима Црвене звезде и наступао је у пријатељским утакмицама, али није имао право наступа у оним такмичарским. Због овог бекства у Румунији је осуђен у одсуству на 10 година затвора због издаје.[1] Након Румунске револуције 1989. све оптужбе против њега су повучене и он је поново могао да се врати у Румунију.
Казна му је истекла крајем 1989. године, те је он у новом клубу дебитовао тек на пролеће 1990. Са Звездом је освојио свој други пехар намењен победнику Купа шампиона 1991. након победе над Олимпиком из Марсеја.[1] У том финалу Белодедић је, током извођења пенала, био стрелац једног од њих. Крајем те године, са Црвеном звездом је освојио и Интерконтинентални куп, који није успео 1986. да освоји и са Стеауом.
За Белодедића је тада био заинтересован велики број клубова, највише Сампдорија, у чије редове је био надомак преласка, али је уместо одласка тамо ипак изабрао Валенсију у коју је прешао током лета 1992.[1] Тамо се задржао две сезоне, одакле је прво прешао у Реал Ваљадолид, где је одиграо једну сезону, а затим је још једну сезону провео у Виљареалу који је тада играо у другој лиги.
У Мексико је отишао 1996. где је две сезоне наступао за Атланте. У Румунију се вратио 1998. како би завршио своју играчку каријеру у Стеауи. У њој је играо три сезоне и освојио је домаћи куп 1999, а од активног играња се опростио освајањем титуле првака државе 2001.
Репрезентација
уредиЗа сениорску репрезентацију Румуније је одиграо 55 утакмице и постигао је пет голова, (1984-2000) Дебитовао је 31. јула 1984. у пријатељској утакмици са репрезентацијом Кине (1:0). До свог бекства у Југославију, за репрезентацију је наступао 19 пута и постигао је четири поготка. Након тога је био суспендован, а када му је казна укинута још неко време није позиван у репрезентацију. Поново је добио позив тек 1992. први пут након четири године.
Учествовао је на Светском првенству 1994. и на два Европска првенства 1996. и 2000. На овом последњем се и опростио од репрезентације.
Након завршетка играчке каријере почео је да ради за фудбалски савез Румуније као координатор млађих репрезентативних селекција.
Трофеји
уредиСтеауа
уреди- Куп европских шампиона (1): 1985/86.
- УЕФА суперкуп (1): 1986.
- Првенство Румуније (6): 1984/85, 1985/86, 1986/87, 1987/88, 1988/89, 2000/01.
- Куп Румуније (5): 1984/85, 1986/87, 1987/88, 1988/89, 1998/99.
Црвена звезда
уреди- Куп европских шампиона (1): 1990/91.
- Интерконтинентални куп (1): 1991.
- Првенство Југославије (3): 1989/90, 1990/91, 1991/92.
- Куп Југославије (1): 1989/90.
Види још
уредиРеференце
уреди- ^ а б в г д ђ „Belodedić: I među nama igračima je bilo agenata Sekuritatee” (на језику: српски). 2024-03-12. Приступљено 2024-03-18.
- ^ „Spectatorii admirau eleganța lui Belodedici” [Spectators admired Belodedici's elegance]. Gazeta Sporturilor (на језику: румунски). Архивирано из оригинала 03. 12. 2013. г. Приступљено 2. 7. 2017.
- ^ „Miodrag Belodedici”. Архивирано из оригинала 22. 10. 2012. г.; at Sports Illustrated
- ^ „BEZ NJEGA NE BI BILO NI BARIJA: Čovek OSUĐEN NA ROBIJU pomogao Zvezdi da postane šampion Evrope...”. srbijadanas.com. 31. 12. 2020.
Спољашње везе
уреди- Миодраг Белодедић на сајту National Football Teams (језик: енглески)
