Миодраг Мишко Петровић
Миодраг Мишко Петровић (1946) српски је сликар. На својим сликама више од 40 година бави проучавањем и сликањем непоновљивог и божанског женског тела,[а] цртежа, акаварела и графика. До сада је излагао на више од 20 самосталних и преко 300 групних изложби у Србији и иностранству. Члан је УЛУС-а од 1976. године.[1]
Миодраг Мишко Петровић | |
---|---|
![]() Миодраг Мишко Петровић на отварању самосталне изложбе у Нишу (2018) | |
Лични подаци | |
Датум рођења | 1946. |
Место рођења | Србија |
Уметнички рад | |
Поље | Сликарство |
Живот и каријера
уредиДипломирао је сликарство 1975. године, на Факултету ликовних уметности у Београду у класи професора Стојана Ћелића. Студирао је трећу годину у класи проф. Љубице Сокић.
Члан је УЛУС-а од 1976. године, а од 2003. до 2007. године, био је председник УЛУС-а. Живи и ствара у Београду.
Ликовно стваралаштво
уредиУ раним стваралачким годинама колористичка констелација Миодрага Мишка Петровића нагиње ка сфуматозном пастелу, потом боја видно ојачава, до крешенда, но, никад не прелазећи границу ка сировој. Колоритска бравура је увек у складу са високим мајсторством генуиног цртача, тако да је логика слике подвучена стабилном композицијом, у којој, ипак, све ври од динамичног сучељавања појединих деоница.[2]
Ликовно ствралаштво Мишка Петровића, прожето је циклусимаа различитих тематика, у којима градња мотива донекле алудира на поредак мозаичких тесера, са крајњим ефектом из подручја својеврсног оп арта у вазарелијевском духу. Међутим, Петровићевев оп арт никада није избрисао реалну представу, већ је послужио као структурна слика њене „поткожне”, унутрашње грађе, којом је недвосмислено означио сопствени медитативни поступак.[2]
Претачући у слику, свој сопстбвени жанр, Петровић, веома видно, скоро опипљиво уткива у своја ликовна дела истраживачки жар, виспрену мисао, богато искуство, смисао за хумор, животну радост и љубав. Иако сложеног ткива, свака његова слика, представљала она аутопортрет, портрет, жанр сцену, предео, мртву природу или акт, одзвања хармонијом ауторовог бића – од почетка стварања до данас.[2]
Изложбе
уредиСамостално је излагао у:[3][4]
- Новом Саду (1980, 1998),
- Београду (1981, 1991, 1998, 2006, 2012, 2012. 2014, 2016, 2018, 2020[5]),
- Лесковцу (1985),
- Земуну (2008, 2009),
- Подгорици (2000),
- Котору (2000),
- Чачку (2007),
- Опову (2007),
- Темерину (2010),
- Нишу (2018).
На колективним изложбама излагао је своја дела на преко 300 изложби у Србији и иностранству.
Признања
уредиЊегови радови се налазе у колекцијама:
- Србија
- Београд — Музеј града Београда, Музеј савремене уметности у Београду, Југословенска привредна комора, Позоришта Атеље 212, Дом Војске Србије,
- Горњи Милановац — Музеја Горњег Милановца,
- Зрењанин — Галерија акварела у Зрењанину,
- Приватним колекцијама у Србији
- Иностранство
- Галерије савремене уметности Црне Горе,
- Хотели Панорама у Бечићима и Мимоза у Тивту
- Галеријама у Сакараменту, Лос Анђелесу, Њујорку, Ванкуверу, Лондонау, Паризу, Будимпешти, Хореу (главном граду острва Самотрак) Новом Зеланду и Аустралији.
Напомене
уреди- ^ Како сам Петровић описује свој ликовни опус
Извори
уреди- ^ „Art magazin - Miodrag Miško Petrović - Slike”. www.artmagazin.info. Приступљено 2023-01-05.
- ^ а б в Весна Тодоровић, Продуховљени хедонизам У: Предговор за изложбу Миодрака Мишка Петртовића у Галерији Официрски дом у Нишу 2018. Издавач Галерија савремене ликовне уметности Нишу pp. 2-5
- ^ „Miodrag Miško Petrović - Slike”. www.artmagazin.info 10. jul 2018. Приступљено 18. 7. 2018.
- ^ Serbia, RTS, Radio televizija Srbije, Radio Television of. „Neda Kovinić i Miodrag Miško Petrović”. www.rts.rs. Приступљено 2023-01-05.
- ^ „Prodajna galerija Beograd: Miodrag Miško Petrović - Enigma”. Dan u Beogradu (на језику: српски). 2020-07-21. Приступљено 2023-01-05.
Спољашње везе
уреди- „Миодраг Мишко Петровић, слике”. Архивирано на сајту Wayback Machine (18. јул 2018) — Арт галерија