Мујо Улћинаку (алб. Mujo Ulqinaku, право име Мујо Чакули, алб. Mujo Cakuli; 18961939) је био албански официр у албанској краљевској војсци, који је познат по организовању отпора против Италијана за време Италијанске инвазије на Албанију 7. априла 1939. године. Након смрти добио је орден Народног хероја Албаније.

Мујо Улћинаку
Пуно имеМујо Чакули
Датум рођења1896.
Место рођењаУлцињКњажевина Црна Гора
Датум смрти7. април 1939.(1939-04-07) (42/43 год.)
Место смртиДрачАлбанија

Биографија

уреди

Улћинаку је рођен у Улцињу (због тога су га звали и "Улћинаку" - Улцињанин) у данашњој Црној Гори 1896. године у породици рибара и морнара. Још као младић био је у Скадру и у Љешу у трговачкој флоти. После се пријавио у албанску ратну морнарицу где је напредовао до чина морнаричког водника. Своју војну службу је поглавито провео у морнаричкој бази у Драчу. Улћинаку је био један од ретких официра албанске краљевске војске који су пружили отпор италијанској војсци која је напала Албанију 7. априла 1939. године. У Драчу је окупио 360 људи и сам је био наоружан само митраљезом и поставио се у центар одбрамбене линије. Погинуо је у Драчу када га је погодила граната испаљена са италијанског ратног брода. Његово тело није никада нађено.

Наслеђе

уреди

Након рата у част Мује Улћинакуа је подигнут споменик испред Драчке тврђаве. Његово име носи једна школа у Драчу, једна улица у Тирани, од 2005. године неуставном одлуком Скупштине општине и једна улица у Улцињу, уместо улице Ивана Милутиновића[1], као и једна улица у Приштини.[2] . Године 1979. снимљен је документарни филм Lufton Mujo Ulqinaku (срп. Борба Мује Улћинакуа) која говори о његовој одбрани Драча.

Референце

уреди
  1. ^ „Улице у служби национализма”. dan.co.me. Дан онлајн. 5. 10. 2012. Приступљено 30. 9. 2013. 
  2. ^ „ДП ”Комплекс хотела Трепча” у Митровици, списак радника који су стекли право на део прихода оствареног приватизацијом ДП ”Комплекс хотале Трепча” у Митровици” (PDF). kta-kosovo.org. Косово Траст Ејџнси. 25. 10. 2005. Архивирано из оригинала (PDF) 04. 03. 2016. г. Приступљено 30. 9. 2013.