ОШ „Вук Караџић” Петрово

ОШ „Вук Караџић” једна је од основних школа у Петрову. Налази се у улици Озренских одреда.[1] Име је добила по Вуку Стефановићу Караџићу, првом српском лингвисти у 19. веку, реформатору српског језика, сакупљачу народних умотворина и писцу првог речника српског језика, најзначајнијој личности српске књижевности прве половине 19. века.

Основна школа „Вук Караџић”
Типосновна школа
ЛокацијаОзренских одреда
Петрово
Држава Босна и Херцеговина
Веб-сајтЗванични веб-сајт

Историјат уреди

1928—1977. уреди

Прва школска зграда у Петрову је саграђена 1928. године, располагала је са једном учионицом и станом за учитеља који се налазио у поткровљу.[2] Школске 1930—31. године почиње са радом, уз стално повећање броја ученика је радила све до почетка Другог светског рата.[2] Дограђује се 1947. године, 1950. су само три ученика похађала пети разред у Лукавцу.[2] Летопис школе се почиње водити од 1. септембра 1968. године, а изградња нове школске зграде почиње 1954.[2] Средства су обезбедили мештани и тадашња општина Петрово. Изграђена школа је представљала прву осмољетку у општини и била је централна школа за Какмуж, Порјечину, Миричину, Доњу и Горњу Ораховицу и Рашљеву.[2]

Школске 1968—69. године је имала девет учионица од којих се једна користила за извођење наставе физичког васпитања и 416 ученика, док је у Порјечини школа имала две учионице у употреби и 103 ученика.[2] У том времену су школе имале своје амблеме. Кадровски проблеми су били веома изражени. Школске 1970—71. године се продаје део земљишта како би се изградила два једнособна стана. У истом периоду какмушка школа се издваја у самосталну.[2]

Број ученика расте тако да у Петрову и Порјечини наставу похађа 516 ученика што је захтевало већи школски објекат. Покрећу се активности за самодопринос како би се изградила нова школа, сакупљено је 40 милиона динара, а општина Грачаница је нудила помоћ од 2,6 милиона. Радници школе су прихватили овај предлог како би се поставили темељи нове школе и фискултурне сале. На збору грађана 12. маја 1972. године предлог се одбацује јер се сматрало да треба одмах изградити комплетан објекат. Акција тако пропада, а средства се усмеравају у доградњу здравствене станице.[2]

1977—данас уреди

Године 1977. постепено опада број ученика и у матичну школу се уписује само једно одељење првог разреда, у Порјечини је само шест ученика.[2] Формира се школско културно–уметничко друштво „Озренски партизански одред”.[2] Број ученика се и даље смањује и од 1. јануара 1980. године, након проведеног референдума запослених, сагласности месне заједнице и општине Грачаница, ОШ „Веселин Маслеша” престаје са радом као самостална и делује као подручна школа у оквиру ОШ „Владимир Роловић” из Какмужа.[2] Ратна дејства на пролеће 1992. године су означили прекид рада школе која 2. августа 1992. добија назив „Вук Караџић”.[2] Настава почиње 1. фебруара 1993. године уз велике тешкоће јер је један број родитеља из страха од граната одлучио оставити децу код куће. Уз Порјечину, школи су прикључене и подручне школе у Кртови и Сижју. Школа у Порјечини почиње са радом 9. фебруара 1993. године, а осмољетка у Кртови нешто касније.[2] Због близине ратних дејстава настава за ученике из Сижја се одвијала у кући Душана Тодоровића, услови рада су били веома тешки. Школски објекат је оштећен, превоз радника до подручних школа обустављен и на посао се ишло пешице.[2]

Почетком школске 1993—94. године у Калуђерици је отворена подручна школа са 21 учеником.[2] Установљена је школска слава „Ћирило и Методије” 24. маја 1994. године.[2] У преподневним часовима 27. септембра је извршено велико гранатирање. Половином децембра 1994. године стигла је помоћ деци Озрена од деце Београда у три камиона.[2] Уз помоћ међународних хуманитарних организација IOCC и ECHO 8. фебруара 1997. године почиње реконструкција школе. Истовремено и у Порјечини се изводе радови на реконструкцији школе.[2] Почетком фебруара 1998. године крећу радови на реконструкцији централног грејања, у исто време посредством Шведског батаљона стиже први рачунар. Школску 1998—99. годину похађа 357 ученика.[2] Уз помоћ америчке амбасаде из Сарајева 18. јуна 1999. године је довршена фискултурна сала.[2]

Види још уреди

Референце уреди

Спољашње везе уреди