Петрово (раније Петрово Село и Босанско Петрово Село) је градско насеље и сједиште општине Петрово у Републици Српској, БиХ. Према прелиминарним подацима пописа становништва 2013. године, у насељеном мјесту Петрово укупно је пописано 2.079 лица.[1]

Петрово
Naselje petrovo 02.jpg
Општинска зграда у Петрову
Административни подаци
ДржаваБосна и Херцеговина
ЕнтитетРепублика Српска
ОпштинаПетрово
Становништво
 — 2013.Пад 2.079
Географске карактеристике
Координате44° 37′ 53″ СГШ; 18° 21′ 40″ ИГД / 44.63143° СГШ; 18.36101° ИГД / 44.63143; 18.36101Координате: 44° 37′ 53″ СГШ; 18° 21′ 40″ ИГД / 44.63143° СГШ; 18.36101° ИГД / 44.63143; 18.36101
Временска зонаUTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST)
Петрово на мапи Босне и Херцеговине
Петрово
Петрово
Петрово на мапи Босне и Херцеговине
Остали подаци
Поштански број74317
Позивни број053

ИсторијаУреди

На самом почетку Другог свјетског рата, пуковник Војске Краљевине Југославије Драгољуб Михаиловић је у Петрову 20. априла 1941. године одржао говор.[2] Говор је одржан преосталим војницима Војске Краљевине Југославије и припадницима Брзог одреда, који су се овде повукли након борби са њемачким и усташким јединицама у Априлском рату.[2]

КултураУреди

На подручју насеља се налази храм Српске православне цркве.[3] Храм је смјештен на узвишењу знавом Трн.[3] Изградња храма је започета у августу 1990. а освећење темеља је 4. октобра исте године извршио епископ зворничко-тузлански Василије Качавенда.[3]

ОбразовањеУреди

У насељу се налази Основна школа „Вук Караџић“, као и Средњошколски центар Петрово.

СпортУреди

Петрово је сједиште фудбалског клуба Озрен.

СтановништвоУреди

Састав становништва – насељено мјесто Петрово
2013.[1]1991.[4]1981.[5]1971.[6]1961.
Укупно2 107 (100,0%)2 919 (100,0%)2 856 (100,0%)2 514 (100,0%)1 880 (100,0%)
Срби2 070 (98,24%)2 695 (92,33%)2 606 (91,25%)2 333 (92,80%)1 813 (96,44%)
Хрвати12 (0,570%)18 (0,617%)12 (0,420%)33 (1,313%)20 (1,064%)
Остали11 (0,522%)82 (2,809%)28 (0,980%)12 (0,477%)5 (0,266%)
Неизјашњени7 (0,332%)
Бошњаци2 (0,095%)54 (1,850%)159 (2,066%)191 (3,620%)120 (1,064%)1
Југословени2 (0,095%)70 (2,398%)138 (4,832%)27 (1,074%)
Непознато2 (0,095%)
Муслимани1 (0,047%)
Црногорци6 (0,210%)7 (0,278%)18 (0,957%)
Македонци4 (0,140%)1 (0,040%)4 (0,213%)
Словенци1 (0,035%)4 (0,159%)
Албанци1 (0,035%)1 (0,040%)
Мађари1 (0,035%)5 (0,199%)
  1. 1 На пописима од 1971. до 1991. Бошњаци су пописивани углавном као Муслимани.

Знамените личностиУреди

НапоменеУреди

РеференцеУреди

  1. ^ а б „Popis stanovništva, domaćinstava i stanova u Bosni i Hercegovini 2013 – Etnička/nacionalna pripadnost, vjeroispovijest, maternji jezik”. popis.gov.ba. Agencija za statistiku Bosne i Hercegovine. Архивирано из оригинала на датум 7. 4. 2021. Приступљено 7. 4. 2021.  Грешка код цитирања: Неисправна ознака <ref>; назив „popis2013” је дефинисано више пута с различитим садржајем
  2. ^ а б „Љетопис српске православне црквене општине Дервента”. Српска православна црквена општина Дервента. 2010. Архивирано из оригинала на датум 30. 12. 2012. Приступљено 19. 12. 2011. 
  3. ^ а б в „Црквена општина Патрово”. Светосавска омладинска заједница Петрово. 2005. Приступљено 19. 12. 2011. [мртва веза]
  4. ^ „Nacionalni sastav stanovništva Republike Bosne i Hercegovine 1991. (str. 51)” (PDF). fzs.ba. Приступљено 17. 1. 2016. 
  5. ^ „Nacionalni sastav stanovništva SFR Jugoslavije 1981.” (PDF). stat.gov.rs. Приступљено 17. 1. 2016. 
  6. ^ „Nacionalni sastav stanovništva SFR Jugoslavije 1971.” (PDF). stat.gov.rs. Приступљено 17. 1. 2016. 
  7. ^ „Добој: Представљена књига „Доба Јуде“ Данила Тешановића”. Радио-телевизија Републике Српске. 3. 4. 2012. Приступљено 4. 4. 2012. 

Види јошУреди