Петрово
Петрово (раније Петрово Село и Босанско Петрово Село) је градско насеље и сједиште општине Петрово у Републици Српској, БиХ. Према прелиминарним подацима пописа становништва 2013. године, у насељеном мјесту Петрово укупно је пописано 2.079 лица.[1]
Петрово | |
|---|---|
 Општинска зграда у Петрову | |
| Административни подаци | |
| Држава | Босна и Херцеговина |
| Ентитет | Република Српска |
| Општина | Петрово |
| Становништво | |
| — 2013. |  2.079 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 44° 37′ 53″ СГШ; 18° 21′ 40″ ИГД / 44.63143° СГШ; 18.36101° ИГДКоординате: 44° 37′ 53″ СГШ; 18° 21′ 40″ ИГД / 44.63143° СГШ; 18.36101° ИГД |
| Временска зона | UTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST) |
  Петрово Петрово на мапи Босне и Херцеговине | |
| Остали подаци | |
| Поштански број | 74317 |
| Позивни број | 053 |
ИсторијаУреди
На самом почетку Другог свјетског рата, пуковник Војске Краљевине Југославије Драгољуб Михаиловић је у Петрову 20. априла 1941. године одржао говор.[2] Говор је одржан преосталим војницима Војске Краљевине Југославије и припадницима Брзог одреда, који су се овде повукли након борби са њемачким и усташким јединицама у Априлском рату.[2]
КултураУреди
На подручју насеља се налази храм Српске православне цркве.[3] Храм је смјештен на узвишењу знавом Трн.[3] Изградња храма је започета у августу 1990. а освећење темеља је 4. октобра исте године извршио епископ зворничко-тузлански Василије Качавенда.[3]
ОбразовањеУреди
У насељу се налази Основна школа „Вук Караџић“, као и Средњошколски центар Петрово.
СпортУреди
Петрово је сједиште фудбалског клуба Озрен.
СтановништвоУреди
| Састав становништва – насељено мјесто Петрово | |||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|
| 2013.[1] | 1991.[4] | 1981.[5] | 1971.[6] | 1961. | |||
| Укупно | 2 107 (100,0%) | 2 919 (100,0%) | 2 856 (100,0%) | 2 514 (100,0%) | 1 880 (100,0%) | ||
| Срби | 2 070 (98,24%) | 2 695 (92,33%) | 2 606 (91,25%) | 2 333 (92,80%) | 1 813 (96,44%) | ||
| Хрвати | 12 (0,570%) | 18 (0,617%) | 12 (0,420%) | 33 (1,313%) | 20 (1,064%) | ||
| Остали | 11 (0,522%) | 82 (2,809%) | 28 (0,980%) | 12 (0,477%) | 5 (0,266%) | ||
| Неизјашњени | 7 (0,332%) | – | – | – | – | ||
| Бошњаци | 2 (0,095%) | 54 (1,850%)1 | 59 (2,066%)1 | 91 (3,620%)1 | 20 (1,064%)1 | ||
| Југословени | 2 (0,095%) | 70 (2,398%) | 138 (4,832%) | 27 (1,074%) | – | ||
| Непознато | 2 (0,095%) | – | – | – | – | ||
| Муслимани | 1 (0,047%) | – | – | – | – | ||
| Црногорци | – | – | 6 (0,210%) | 7 (0,278%) | 18 (0,957%) | ||
| Македонци | – | – | 4 (0,140%) | 1 (0,040%) | 4 (0,213%) | ||
| Словенци | – | – | 1 (0,035%) | 4 (0,159%) | – | ||
| Албанци | – | – | 1 (0,035%) | 1 (0,040%) | – | ||
| Мађари | – | – | 1 (0,035%) | 5 (0,199%) | – | ||
- 1 На пописима од 1971. до 1991. Бошњаци су пописивани углавном као Муслимани.
Знамените личностиУреди
- Данило Тешановић, српски књижевник[7]
НапоменеУреди
РеференцеУреди
- ^ а б „Popis stanovništva, domaćinstava i stanova u Bosni i Hercegovini 2013 – Etnička/nacionalna pripadnost, vjeroispovijest, maternji jezik”. popis.gov.ba. Agencija za statistiku Bosne i Hercegovine. Архивирано из оригинала на датум 7. 4. 2021. Приступљено 7. 4. 2021. Грешка код цитирања: Неисправна ознака
<ref>; назив „popis2013” је дефинисано више пута с различитим садржајем - ^ а б „Љетопис српске православне црквене општине Дервента”. Српска православна црквена општина Дервента. 2010. Архивирано из оригинала на датум 30. 12. 2012. Приступљено 19. 12. 2011.
- ^ а б в „Црквена општина Патрово”. Светосавска омладинска заједница Петрово. 2005. Приступљено 19. 12. 2011.[мртва веза]
- ^ „Nacionalni sastav stanovništva Republike Bosne i Hercegovine 1991. (str. 51)” (PDF). fzs.ba. Приступљено 17. 1. 2016.
- ^ „Nacionalni sastav stanovništva SFR Jugoslavije 1981.” (PDF). stat.gov.rs. Приступљено 17. 1. 2016.
- ^ „Nacionalni sastav stanovništva SFR Jugoslavije 1971.” (PDF). stat.gov.rs. Приступљено 17. 1. 2016.
- ^ „Добој: Представљена књига „Доба Јуде“ Данила Тешановића”. Радио-телевизија Републике Српске. 3. 4. 2012. Приступљено 4. 4. 2012.
