Пад Раба (1408) се десио после пада Босне, када је мађарски краљ Жигмунд окренуо Крсташе против дужда и освојио острво Раб.

Пад Раба (1408)
Део Угарско-млетачких сукоба

Микеле Стено, вероватно вођа млетачке војске у борби.
Времекасна јесен 1408.
Место
Исход Угарска победа
Територијалне
промене
Угари су освојили Раб
Сукобљене стране
Млетачка република Краљевина Угарска,
Фирентинска република,
Пољска
Команданти и вође
Микеле Стено Жигмунд Луксембуршки
Јачина
непозната око 60.000[тражи се извор]
Жртве и губици
непознати непознати

Узрок пада Раба уреди

Ратови по Далмацији уреди

Крајем XIV и почетком XV века далматинске градове су захватиле свакодневне борбе, што се проширило на отворене сукобе: 1394. између Пага и Задра, 1398. грађански рат у Сплиту, 1404. између Шибеника и Дубровника... У овим сукобима тражена је помоћ од Млечана и од Угара, која се прво одбијала.

Коначни пад Босне под угарску власт уреди

У априлу 1408. мађарски краљ Жигмунд је сишао до Ђакова да прегледа припреме за велику хришћанску офанзиву против Босне. Већ у мају је био у Босни и борио се у бици код Добора. Тек у септембру дошло је до главне борбе, где су Крсташи однели сјајну победу. После покоља и рушења градова цела Босна је пала већ до средине октобра.

Пад Раба уреди

После пада Босне, Жигмунд је одлучио да се најзад обрачуна са Млетачком републиком. Узео је под заштиту далматинске градове и без и мало муке освојио острво Раб. То је била одлучујућа победа Угарске. То је млетачког дужда Макела Стеноа ставило у ваома тежак положај. Тако да је морао да затражи помоћ Ладислава Напуљског.

Последице уреди

Ладислав је потом одустао од освајања Угарске па је 9. јула 1409. године, своје поседе у Далмацији: Задар, Врану, Новиград и Паг, после дужих преговора продао Микелу, за 100.000 дуката. Микел је потом напао и освојио Раб, Осор и Нин. Микел није могао да освоји острво Крк, али после тог неуспеха Микел је опсео Шибеник, што је 1410. довело до Млетачко-Угарског рата.

Спољашње везе уреди