Патуљаста антилопа
Патуљаста антилопа или краљевска антилопа (лат. Neotragus pygmaeus, рус. Карликовая антилопа, енгл. Royal antelope) је врста сисара из реда папкара (Artiodactyla) и породице шупљорожаца (Bovidae).
| Патуљаста антилопа | |
|---|---|
| |
| Neotragus pygmaeus | |
| Научна класификација | |
| Царство: | |
| Тип: | |
| Класа: | |
| Ред: | |
| Породица: | |
| Потпородица: | |
| Род: | |
| Врста: | N. pygmaeus
|
| Биномно име | |
| Neotragus pygmaeus (Linnaeus, 1758)
| |
| Синоними | |
| |
Опис уреди
Патуљаста антилопа је најмања врста антилопе на свету, али и најмања врста унгулатних сисара и преживара.[2][3][4] Бејтсова патуљаста антилопа је сличних димензија, али мало већа. Патуљаста антилопа достиже висину до рамена од 25 cm и тежину од 2,5-3 kg.[5] Дужина тела укључујући главу је око 40 cm. Карактеристична је по дугим и витким ногама, а задње ноге су јој дупло дуже од предњих.[5] Реп јој је танак и дуг је 5-8 cm. Присутан је полни диморфизам. Женке су веће од мужјака, а рогове имају само мужјаци. Рогови су кратки, глатки, шиљати, усмерени уназад и достижу дужину 2,5-3 cm.[5]
Распрострањеност и станиште уреди
Патуљаста антилопа најчешће насељава области са младим и густим жбунастим и другим растињем. Насељава топле и влажне низијске шуме које преовладавају у државама западне Африке као што су Гана, Либерија, Обала Слоноваче и Сијера Леоне. Њена станишта су такође и ивице шума, као и секундарне шуме. Ареал патуљасте антилопе обухвата југозападну Гвинеју, Сијера Леоне, Либерију, Обалу Слоноваче и Гану до реке Волта. Патуљаста антилопа се може наћи и северно од шума Западне Африке, у области где се преклапају шумска и саванска станишта.[6][7]
Угроженост уреди
Према Међународној унији за заштиту природе, ова врста није угрожена. Род Ист је 1999. проценио популацију ове врсте на око 62.000, међутим стварна популација патуљасте антилопе је вероватно већа.[8] Верује се да популација врсте опада због уништавања станишта и ширења људских насеља. Значајна претња по опстанак врсте је криволов због њеног меса, што је нарочито изражено у Обали Слоноваче, док је та појава много мање присутна у Сијера Леонеу и Либерији.[6]
Референце уреди
- ^ Neotragus pygmaeus Архивирано на сајту Wayback Machine (22. август 2011) База података укључује и доказе о ризику угрожености. (језик: енглески)
- ^ Ganeri, A.; Gibbs, B. (1990). "Nature Facts & Lists". стр. 40. (језик: енглески)
- ^ Soest, P.J.V. (1994). "Nutritional Ecology of the Ruminant". стр. 29. (језик: енглески)
- ^ Kilson, M. (1976). "Royal Antelope and Spider : West African Mende Tales." стр. 42. (језик: енглески)
- ^ а б в Rafferty, J.P. (2011). "Grazers". стр. 93—4. (језик: енглески)
- ^ а б Црвена листа Архивирано на сајту Wayback Machine (22. август 2011) (језик: енглески)
- ^ Kingdon, J. (2015). "The Kingdon Field Guide to African Mammals" (2nd ed.). pp. 524–5 (језик: енглески)
- ^ East, R.; IUCN/Species Survival Commission Antelope Specialist Group (1999). African antelope database 1998. стр. 269—70. (језик: енглески)
Литература уреди
- http://www.iucnredlist.org/apps/redlist/details/14602/0 Архивирано на сајту Wayback Machine (22. август 2011)
- Ganeri, A.; Gibbs, B. (1990). Nature Facts & Lists (Omnibus изд.). London, UK: Usborne. стр. 40. ISBN 9780746006467.
- Soest, P.J.V. (1994). Nutritional Ecology of the Ruminant (2nd изд.). Ithaca, New York (USA): Cornell University Press. стр. 29. ISBN 9780801427725.
- Kilson, M. (1976). Royal Antelope and Spider : West African Mende Tales. Cambridge (UK): Press of the Langdon Associates. стр. 42. ISBN 9780916704018.
- Rafferty, J.P. (2011). Grazers (1st изд.). New York, USA: Britannica Educational Publications. стр. 93–4. ISBN 9781615303366.
- Kingdon, J. (2015). The Kingdon Field Guide to African Mammals (2nd ed.). London, UK: Bloomsbury. стр. 524—5. ISBN 9781472912367.
- East, R.; IUCN/SSC Antelope Specialist Group (1999). African antelope database 1998. Gland, Switzerland: IUCN Species Survival Commission. стр. 269–70. ISBN 978-2-8317-0477-7.
