Петрињци
Петрињци су насељено место у општини Суња, Сисачко-мославачка жупанија, Република Хрватска.
Петрињци | |
---|---|
Административни подаци | |
Држава | Хрватска |
Жупанија | Сисачко-мославачка |
Општина | Суња |
Област | Банија |
Становништво | |
— 2011. | 183 |
Географске карактеристике | |
Координате | 45° 22′ 11″ С; 16° 30′ 46″ И / 45.36965° С; 16.51273° И |
Временска зона | UTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST) |
Апс. висина | 122 m |
Остали подаци | |
Поштански број | 44210 Суња |
Позивни број | +385 44 |
Регистарска ознака | SK |
Историја
уредиДо територијалне реорганизације у Хрватској налазила се у саставу бивше велике општине Сисак. Петрињци су се од распада Југославије до августа 1995. године налазили у Републици Српској Крајини.
Други светски рат
уредиСвештеник из Суње Јосип Орлић са револвером у руци је нагонио Србе да промене веру. Када је у јесен 1941. године са неколико усташа дошао у село Петрињце наредио је сеоском старешини да сазове Србе у школу на збор. Окупљеним Србима одржао је говор у коме је „споменуо да је римокатолицизам најстарија вјера на свијету и да је само то права вјера. Срби су раније били Хрвати и припадали су раније римокатоличкој вјери па су доцније отпали од вјере. Пошто у НДХ не смје бити никакве вјере осим римокатоличке, то се и Срби имају да врате у римокатоличку вјеру па ће тако постати равноправни са Хрватима.
У селу Петрињцима, пошто је претходно била опљачкана, црква је срушена у лето 1941. године. Грађевински материјал од срушене цркве одвукли су житељи околних хрватских села. “У августу 1941. сви Хрвати су учествовали у рушењу српских цркава у нашем срезу. Дрвену грађу од порушених цркава у овоме срезу морали су сами Срби да превозе у хрватске куће, док су остали материјал и звона одвозили сами Хрвати у Суњу и Петрињу."[1]
Становништво
уредиНа попису становништва 2011. године, Петрињци су имали 183 становника.
Попис 1991.
уредиНа попису становништва 1991. године, насељено место Петрињци је имало 242 становника, следећег националног састава:
Националност[2] | 1991. |
Срби | 221 (91,32%) |
Хрвати | 6 (2,47%) |
Југословени | 2 (0,82%) |
остали и непознато | 13 (5,37%) |
Укупно | 242 |