Портал:Историја/Изабрани 29 2013

Кип бога Световида на Рујну.

Стара словенска вера означава народну религију и митологију Старих Словена чији корени сежу у III миленијум пре наше ере и која је постојала све до покрштавања Словена у средњем веку.

Словенску митологију је, на основу данас расположивих извора, тешко реконструисати у целости. Сматра се да је веровање у живот после смрти било заједничко свим Словенима. Најзначајнија божанства су Перун, Световид, Сварог и Дабог, али је немогуће, са сигурношћу, закључити ко је био врховни бог словенског пантеона. Постојање светих кипова, односно кумира, међу којима је најпознатији Збручки стуб, је потврђено на целокупном словенском простору, али њихов облик, изглед и материјал израде варирају од поднебља до поднебља. Услед различитих историјских прилика, веровања Старих Словена су се засебно развијала, због чега се данас обично приказују и изучавају према подели словенских народа на Јужне, Источне, Западне и данас скоро исчезле Полапске Словене (Лужички Срби).

Основни извори за реконструкцију веровања Старих Словена су углавном према словенском многобоштву негативно настројене, хришћанске хронике, затим народна веровања и археолошка грађа, али је на основу њих немогуће утврдити како функције неких божанстава, тако и постојање родбинских веза међу њима или словенског космогонијског мита.

Данас се међу Словенима јављају неопаганске верске организације, које своја веровања базирају на сопственим тумачењима и допунама оскудних извора о вери Старих Словена, махом научно спорне Велесове књиге. Иако углавном пропагирају повратак природи, панславизам и верску толеранцију, међу њима има и оних који представљају агресивне десничарске групе које заговарају нацистичку филозофију крви и тла.

...даље...