Радослав Анђус
Радослав Анђус (Београд, 1926 — Свети Стефан, 2003), био је српски биолог, физиолог, професор Универзитета у Београду и редовни члан Српске академије наука и уметности.[1] Уз Ивана Ђају сматра се једним од утемељивача модерне физиологије у Србији, будући да је његов научни рад обележио развој физиолошке науке у Србији у другој половини 20. века.
| Радослав Анђус | |
|---|---|
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 13. октобар 1926. |
| Место рођења | Београд, Краљевина Југославија |
| Датум смрти | 10. јул 2003. (76 год.) |
| Место смрти | Свети Стефан, Србија и Црна Гора |
| Научни рад | |
| Институција | Универзитет у Београду |
| Ментори | Иван Ђаја |
| Познат по | утемељивач модерне физиологије у Србији |
Биографија
уредиРадослав Анђус је рођен и одрастао у Београду, где је завршио основну школу и гимназију. Након завршене Друге београдске гимназије уписује студије биологије на Универзитету у Београду на коме дипломира 1950. године. Докторску дисертацију из области термофизиологије одбранио је 1953. године. Године 1951. изабран је за асистента на Универзитету у Београду. Српска академија наука и уметности га је изабрала за академика 1959 године, где је са 33 година био најмлађи члан.[2] Поред чланства у САНУ, био је члан и Црногорске академије наука и уметности и међународне академије за астронаутику. По пензионисању проф. Ивана Ђаје, 1955. године, Радослав Анђус постаје дугогодишњи управник Физиолошког завода и шеф Катедре за физиологију[3]. Осим тога био је директор института за биолошка истраживања и центра за мултидисциплинарне студије.[4] Био је председник одбора за природне и егзактне науке Југословенске националне комисије за УНЕСКО и председник Одбора за биологију Савезног истраживачког савета Југославије.
На међународном плану био је истраживач на College de France у Паризу и члан Националног института за медицинска истраживања у Лоноду. Као гостујући професор предавао је на Одељењу за хируршка истраживања, Медицинског факултета Универзитета у Пенсилванији и Одељењу за физиологију, Универзитета у Колораду.
Преминуо је у 10. јула 2003. године. Његови посмртни остаци почивају у Манастиру Прасквица.
Научни рад
уредиМеђу најзначајнијим открићима проф Радослава Анђуса сматрају се они добијени проучавањем дубоке и екстремне хипотермије. Професор Анђус је такође значајно допринео областима метаболизма мозга, ендокринологије, електроретинографије, као и биофизичком моделирању и теоријској биологији.[5]
Био је члан уредништва реномираних међународних научних часописа међу којима су: Cryobiology (USA), Resuscitation (UK), и Astronautica Acta (IAA).
Објавио је око 200 научних радовима у међународним и домаћим часописима који су цитирани више од 800 пута.
Награде
уредиЗа свој допринос на пољу физиолошких и биолошких наука проф. Радослав Анђус је добио бројна национална и међународна признања, од којих су значајнија:
- Награда за научни рад Савета за културу СР Србије (1957)
- Награда за научни рад Француске академије наука (1958)
- Тринаестојулска награда (1973)
- Награда АВНОЈ-а
- Медаља заслуга за народ (са Сремског фронта, 1945);
- Орден Републике са сребрним венцем (1965)
- Орден рада са црвеном заставом
Референце
уреди- ^ „Andjus Radoslav”. www.sanu.ac.rs. Приступљено 2021-03-03.
- ^ „REMEMBERING THE WORK OF RADOSLAV K. ANĐUS” (PDF). Archives of Biological Sciences. 65. 2013.
- ^ „ИНСТИТУТ ЗА ФИЗИОЛОГИЈУ И БИОХЕМИЈУ "ИВАН ЂАЈА"”.
- ^ „Radoslav K. Andjus”. Jean Giaja (Ivan Djaja) (на језику: енглески). Приступљено 2021-03-03.
- ^ Stojilkovic, Stanko S.; Zivadinović, Dragoslava; Hegedis, Aleksandar; Marjanović, Marina (јун 2005). „Radoslav K. Andjus (1926-2003): a brief summary of his life and work”. Annals of the New York Academy of Sciences. 1048: 1—9. ISSN 0077-8923. PMID 16154917. doi:10.1196/annals.1342.002.
