Ранислав Аврамовић
Ранислав М. Аврамовић (Маће код Ивањице, 1874 — Београд, 1961) био је српски инжењер и политичар.
| Ранислав Аврамовић | |||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
 | |||||||||||
| Лични подаци | |||||||||||
| Датум рођења | 1874. | ||||||||||
| Место рођења | Маће код Ивањице, Кнежевина Србија | ||||||||||
| Датум смрти | 1961. | ||||||||||
| Место смрти | Београд, ФНР Југославија | ||||||||||
| Образовање | Велика школа у Београду | ||||||||||
| Занимање | инжењер | ||||||||||
| Политичка каријера | |||||||||||
| Политичка странка | Народна радикална странка | ||||||||||
| |||||||||||
Биографија
уредиПохађао је Ужичку гимназију. Након завршених студија технике на Великој школи у Београду 1895. године. Радио је у Дирекцији државних железница, најпре на прузи Београд-Младеновац и Ниш-Сићево. Захваљујући државној стипендији, наставио је усавршавање у Берлину, од 1903. до 1907. године.
Мобилисан је за Балканске ратове као инжењер-поручник. На крају Првог светског рата, добио је чин потпуковника Војске Краљевине Србије. По наређењу Врховне команде, сачинио је извештај о ратној штети у области саобраћаја. Као експерт је био члан српске делегације на Версајској мировној конференцији 1919-1920 године.
Сарађивао је са академиком Станојем Станојевићем на издавању Народне енциклопедије.
На Скупштини Лиге народа је био заменик делегата Краљевине СХС од 1921. до 1923. године, као и 1925. године, а на седмом редовном заседању 1926. године је био помоћник делегата.
Између 1927. и 1930. године је био председник Удружења југословенских инжењера и архитеката.[1] Основао је Удружење Ужичана у Београду 1923. године и био његов председник од 1935. до 1941. године. Био је члан Народне радикалне странке и њен одборник у Београду 1929. године.[2]
Од 10. јула до 29. августа 1941. године, обављао је дужност комесара Министарства саобраћаја у Комесарској управи Милана Аћимовића. Након тога се залагао за пасиван отпор окупатору.
Комунистичке власти су га ухапсиле 11. новембра 1944. године у Београду и осудиле на три године принудног рада, одузимање грађанских права и конфискацију имовине. Пошто је уложио молбу за амнестију, одлуком Извршног већа Народне Републике Србије помилован је 2. октобра 1947. године.[3] Своју невиност је доказао тек 21. децембра 1954. године, када су му враћена грађанска права и укинуте правне последице раније пресуде.
Дела
уредиОдликовања
уреди
Карађорђева звезда III степена;
Карађорђева звезда II степена;
Орден Белог орла IV степен;
Орден југословенске круне III степена.
Референце
уреди- ^ „Председници Удружења југословенских инжењера и архитеката”.
- ^ https://istorijskenovine.unilib.rs/view/index.html#panel:pp%7Cissue:UB_00005_19300201%7Cpage:53%7Cquery:%D0%B0%D0%B2%D1%80%D0%B0%D0%BC%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B%20%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D1%81%D0%BB%D0%B0%D0%B2
- ^ Савић, Александар (2015). „Молба Ранислава М. Аврамовића за амнестију” (PDF). Изворник: грађа међуопштинског историјског архива. 31: 207. Архивирано из оригинала (PDF) 17. 10. 2020. г. Приступљено 17. 10. 2020.