Ричмонд Боаћи

гански фудбалер

Ричмонд Боаћи (енгл. Richmond Boakye; Агого, 28. јануар 1993) је гански фудбалер. Игра на позицији нападача.

Ричмонд Боаћи
Лични подаци
Пуно име Ричмонд Јиадом Боаћи
Датум рођења ( 1993-01-28)28. јануар 1993.(31 год.)
Место рођења Суњани, Гана
Висина 1,86 m
Позиција нападач
Клупске информације
Тренутни клуб
Селангор
Број 9
Јуниорска каријера
2003-2006 Бекем Јунајтед
2006-2008 Ди Си Јунајтед (Агого, Гана)
2008—2011 Ђенова
Сениорска каријера*
Године Клуб Наст. (Гол)
2010—2012 Ђенова 7 (1)
2011—2012Сасуоло 34 (10)
2012—2014 Јувентус 0 (0)
2012—2013Сасуоло 32 (11)
2013—2014Елче 31 (6)
2014—2016 Аталанта 19 (3)
2015Рода 9 (0)
2016Латина 17 (1)
2016—2017 Латина 16 (3)
2017Црвена звезда 16 (12)
2017 Црвена звезда 14 (15)
2018 Ђангсу 15 (3)
2018—2020 Црвена звезда 33 (16)
2021 Горњик Забже 13 (0)
2021—2022 Беитар Јерусалим 27 (6)
2022 Ламија 8 (1)
2023 Ал Ахдар 9 (3)
2023-2024 Селангор 12 (6)
Репрезентативна каријера**
2010—2013 Гана до 20 7 (3)
2012— Гана 14 (6)
* Датум актуелизовања: 26. фебруар 2023.
** Датум актуелизовања: 25. јул 2019.

Каријера

уреди

Младост

уреди

Фудбал је почео да тренира у локалном Бекем јунајтеду. После Бекем јунајтеда прелази у Ди Си јунајтед (клуб из Гане). Скаути Ђенове су га приметили на омладинском турниру у Вићенци 2008. године, и тад Боаћи почиње своју европску авантуру.

Ђенова / Сасуоло

уреди

За сениоре Ђенове, Боаћи дебитује 3. априла 2010. године и одмах на дебију постиже погодак.[1] За Ђенову је те сезоне одиграо 7 мечева. Следеће сезоне, Боаћи одлази на каљење у тада италијанског друголигаша Сасуоло.[2] На позајмици у Сасуолу Боаћи блиста и приказује је свој раскошни таленат.

Тај таленат је приметио и сер Алекс Фергусон и показао завидно интересовање да Боаћија доведе међу "црвене ђаволе".[3] Међутим, Јувентус је био бржи и Стара дама откупљује половину уговора од Ђенове. Због велике конкуренције у Торину, Јувентус га је оставио на новој позајмици у Сасуолу, где је Боаћи био ударна игла зелено-црних из Ређо Емилије на путу ка историјском пласману у Серију А. Боаћи је за те две године проведене у Сасуолу на 68 утакмица постигао 23 гола и забележио 8 асистенција.

Елче

уреди

После епизоде у Сасуолу у лето 2013. године, Боаћи се јавља на припреме Јувентуса, али Антонио Конте је сматрао да би за њега било најбоље да оде на нову позајмицу. Најупорнији је био шпански Елче.[4] Боаћи се добро снашао и у шпанској Примери. За Елче је у тој сезони одиграо 32 меча и постигао битних шест голова у Елчеовој борби за опстанак. Елче је на крају изборио опстанак у Примери али је избачен из лиге због финансијских проблема.

Аталанта / Рода

уреди

У лето 2014. године, Боаћи се враћа у Италију, где Аталанта у потпуности преузима његов уговор уговор и откупљује Ђеновину половину за 1,3 милиона евра а Јувентусову за 1,6 милиона евра.[5] За Аталанту у тој сезони наступа 22 пута и постиже 5 голова. Следеће сезоне Боаћи је послат на нову позајмицу, у холандску Роду.[6] Колико се добро снашао у Примери тако се лоше снашао у холандској Ередевизији. На 10 наступа не бележи ниједан гол и уписује само једну асистенцију за једну полусезону.

Латина

уреди

Аталанта га у јануару 2016. године шаље на нову позајмицу у друголигаша Латину. За Латину постиже 1 гол и наступа на 17 утакмица, почевши 8 мечева од старта. У лето 2016. године Латина откупљује његов уговор и он постаје званично члан овог клуба.[7] Током јесењег дела сезоне 2016/17. на терен је излазио 16 пута и за 863 минута у игри постиже 3 гола и бележи једну асистенцију.

Црвена звезда

уреди

Крајем јануара 2017. Боаћи долази на једноипогодишњу позајмицу у Црвену звезду.[8] Дебитовао је у првом мечу пролећног дела првенства против Новог Пазара, а већ у наредном колу, на свом другом мечу за црвено-беле, постигао је два гола за победу свог тима од 3:0 против Бачке.[9] Током пролећног дела сезоне 2016/17. постигао је 12 голова на 16 лигашких утакмица, а на 4 сусрета у Купу постигао је исто толико голова. Током јуна 2017. Латина је прогласила банкрот, па је Боаћи постао слободан играч. Боаћи је 27. јуна 2017. потписао трогодишњи уговор са Црвеном звездом.[10]

У јесењем делу сезоне 2017/18. Боаћи је наставио са сјајним партијама. На 14 првенствених утакмица је постигао чак 15 голова, док је на 14 европских утакмица постигао 8 голова. Головима је погурао „црвено-беле” у групну фазу Лиге Европе, а касније и до шеснаестине финала овог такмичења. Постао је најбољи страни стрелац у историји ФК Црвена звезда.[11] Због повреде није играо у двомечу шеснаестине финала Лиге Европе против московског ЦСКА.[12] Укупно је за Звезду у свим такмичењима постигао 39 голова на 48 утакмица. Крајем фебруара 2018. прелази у кинески Ђангсу.[13] За Ђангсу је одиграо 15 првенствених утакмица на којима је постигао три гола пре него што се 31. августа 2018. године вратио у Црвену звезду.[14]

По истеку уговора у децембру 2020. године, Боаћи је напустио Црвену звезду.[15]

Трофеји

уреди

Црвена звезда

уреди

Референце

уреди
  1. ^ Prodigy Boakye scores in Serie A debut, modernghana.com Приступљено 1. 3. 2017.
  2. ^ Boakye Yiadom loaned to Serie B side Sassuolo. (MTN Group) mtnfootball.com.
  3. ^ „Manchester United step up pursuit of Juventus starlet Richmond Boakye” (на језику: енглески). dailystar.co.uk. Приступљено 1. 3. 2017. 
  4. ^ „Richmond Boakye, refuerzo para la delantera” [Richmond Boakye, reinforcement for the front]. Elche CF (на језику: шпански). elchecf.es. 28. 8. 2013. Архивирано из оригинала 31. 08. 2013. г. Приступљено 28. 8. 2013. 
  5. ^ „Relazione finanziaria annuale al 30 giugno 2015” (PDF) (на језику: италијански). Juventus F.C. 1. 10. 2015. Архивирано из оригинала (PDF (1.24MB)) 24. 11. 2015. г. Приступљено 11. 10. 2015. 
  6. ^ „Richmond Boakye in prestito al Roda” (на језику: италијански). Atalanta B.C. 31. 8. 2015. Архивирано из оригинала 02. 09. 2015. г. Приступљено 28. 8. 2016. 
  7. ^ „Calciomercato, tutte le operazioni dell'Atalanta” (на језику: италијански). Atalanta B.C. 1. 2. 2016. Архивирано из оригинала 02. 02. 2016. г. Приступљено 28. 8. 2016. 
  8. ^ „Ричмонд Боаћи потписао!”. crvenazvezdafk.com. Приступљено 1. 3. 2017. 
  9. ^ „Boaći: Golove posvećujem saigračima”. Вечерње новости. Приступљено 1. 3. 2017. 
  10. ^ „Боаћи ставио параф на трогодишњу верност Црвеној звезди (ВИДЕО)”. Спортски журнал. Приступљено 27. 6. 2017. 
  11. ^ „Вијеира и Каду су иза леђа: Ричмонд Боаћи најбољи страни стрелац у историји Црвене звезде”. mozzartsport.com. 26. 10. 2017. Приступљено 1. 3. 2018. 
  12. ^ „Сад и дефинитивно: Звезда без Боаћија на ЦСКА у Москви!”. Спортски журнал. 18. 2. 2018. Приступљено 1. 3. 2018. 
  13. ^ „ЗВАНИЧНО Ричмонд Боаћи више није играч Звезде, од сада ће да тресе мреже за Капела у Кини”. Блиц. 28. 2. 2018. Приступљено 1. 3. 2018. 
  14. ^ „Боаћи Звездин до 2021!”. mondo.rs. 31. 8. 2018. Архивирано из оригинала 01. 09. 2018. г. Приступљено 1. 9. 2018. 
  15. ^ „Otišao Boaći - pamtiće gol Kelnu, Arsenal, Bena, Rodića, Gobeljića...”. mozzartsport.com. 21. 12. 2020. Приступљено 21. 1. 2021. 

Спољашње везе

уреди