Салона
Салона (лат. Salona) је био антички град илирског племена Далмати из првог миленијума п. н. е.[1] који се се налази близу града Солина (код Сплита).
Град су основали Грци у 3. веку п. н. е. Средином 2. века п. н. е. освајају га Далмати, а 78/76. п. н. е. Римљани. Након римских освајања, на темељима најстаријег дела града (лат. Urbs vetus) развио се римски град. Током рата између Помпеја и Цезара, Салона је стала на страну победника, што је град довело на место које је пре тога заузимала Иса (лат. Issa, на месту данашњег града Виса), чиме је Салона постала престоница римске провинције Далмације. Када се римски цар Диоклецијан повукао са власти, у околини је подигао монуметалну палату, данас познату као Диоклецијанова палата.[2] Ова палата је постала језгро око које је настао данашњи град Сплит. Од 4. века град постаје епископски центар (лат. sancta ecclesia catholica Salonitana). Између 449. и 458. град нападају Хуни и Готи.[3] Салона је знатно оштећена инвазијом Авара и Словена 614. и 639. године.[4]
Град је у време највећег процвата имао око 50.000 становника унутар градских зидина. Дужина бедема је износила 40.000 m. На западу је настао лат. Urbs Occidentalis, а на истоку Urbs Orientalis. И данас су видљиви остаци амфитеатра, форума, терми, врата, бедема и канализационог система града. Најпознатија некропола из царског периода је лат. in horto Metrodori, а из хришћанског периода гробље на Манастиринама.
Истраживањем хрватског археолога Фране Булића започело је проучавање историје Салоне.
Референце уреди
- ^ Solin early history, Приступљено 24. 4. 2013.
- ^ C.Michael Hogan, "Diocletian's Palace", The Megalithic Portal, A. Burnham ed, Приступљено 24. 4. 2013.
- ^ Вински З., О ровашеним фибулама Острогота и Тиринжана поводом ријетког тириншког налаза у Салони, ВАМЗ III. pp. 6-7, Загреб 1972—1973.
- ^ Charles George Herbermann, The Catholic Encyclopedia: An International Work of Reference (1913)
Литература уреди
- Драгојловић, Драгољуб (1989). „Црквене прилике у Далмацији од разарања Салоне до обнове Сплитске надбискупије”. Balcanica. 20: 211—226.
Спољашње везе уреди
