Самостан Светог Ивана Крститеља и Антуна (Земун)

Фрањевачки самостан Светог Ивана Крститеља и Антуна налази се на углу улица Штросмајерове и Светосавске у Земуну и он је, данас, један од два фрањевачка самостана на територији Београда. Земунски самостан припада хрватској провинцији Ћирила и Методија, а други који се налази на Црквеном Крсту, припада фрањевачкој провинцији Босне Сребрене.

Самостан Светог Ивана Крститеља и Антуна у Земуну
Самостан Светог Ивана Крститеља и Антуна у Земуну
Самостан Светог Ивана Крститеља и Антуна у Земуну
Самостан Светог Ивана Крститеља и Антуна у Земуну
Информације
Локација Србија Земун-Београд, Србија
Координате 44° 50′ 33″ N 20° 24′ 39″ E / 44.84250° С; 20.41083° И / 44.84250; 20.41083
Статус Споменик културе
Саграђена 1767.
Отварање 1807.
Коришћење активан
Власник Римокатоличка црква
Управљање Сремска бискупија
Првобитно здање самостана, на бакрорезу из 1780. године.

Историјат фрањеваца у Земуну

уреди

О присуству католичког реда фрањеваца у Земуну постоји запис из 1344. године, а претпоставља се да они дошли у Земун још крајем 13. века. Године 1453, Турци су опустошили Земун, а фрањевци су га напустили и били су одсутни следећих скоро 300 година. Након освајања Београда од стране Еугена Савојског, 1717. године, фрањевци су у Београду изградили самостан, али су, након поновног пада града у турске руке, 3. децембра 1739. године, прешли у Земун где су, од 1750. до 1752. године, подигли самостан и једнобродну цркву посвећену светом Ивану Крститељу.

Осамнаести век, пожар, обнова и 19. век

уреди

Крајем 18. века, било је неуспешних покушаја градских власти да се фрањевци иселе из самостана. Постоји документ из 1787. године у којем земунски Магистрат захтева да се самостан претвори у војну болницу, а да се свештеници иселе.

Црква и самостан изгорели су у пожару изазваном ударом грома, 1. августа 1790. године. Обнова је, након тога, трајала 40 година, док су се свештеници уселили 1807. године. Кнез Милош Обреновић је из пријатељских и хришћанских побуда помагао 1836. обнову фрањевачког самостана у Земуну под Аустријом. На молбу старешине Фаустина Паризија, који је у сачуваном латиничном писму од 16/28. јануара 1836., на слабом српском језику, тражио 40-50 фатухма ситног камена за поправу, Милош је већ 1. фебруара одобрио ту помоћ за грађење торња и обнову свете куће. [1] Торањ цркве подигнут је 1838. године. Крајем 19. и почетком 20. века, у самостану су, једно време, постојале две школе. Једна школа је била државна и држала је наставу на немачком језику, а друга је била приватна и у њој је настава била држана на српскохрватском језику.

Самостан у 20. веку и данас

уреди
 
Исус на крсту-распеће, на зиду зграде свете обитељи
 

Самостанска црква била је седиште новобеоградске жупе светог Ивана Капистрана у периоду од 1971. до 2004. године. Замисао црквених власти била је да се у Новом Београду подигне још једна црква, али како се то показало неостваривим, жупа је враћена ђаковачко-сремском бискупу, 23. октобра 2004. године.

Деведесетих година 20. века, у самостану се чувало преко 6.000 књига и уметничких дела из Вуковара, који је тада био погођен ратним дејствима. Тадашњи гвардијан, патер Марко Куролт је, ризикујући и свој живот успео да то благо сачува и данас се оно опет налази у библиотеци где се и налазило пре ратних разарања. Самостанска библиотека у Вуковару, у част и као знак захвалности земунском гвардијану, носи име патера Марка Куролта.

Променом управних области католичке цркве, од 2008. године, црква и самостан територијално се налазе у Сремској бискупији Ђаковачко-осјечке надбискупије. У самостану се и данас чува крст под којим су фрањевци дошли из Београда, 1739. године, као и копија слике Ченстоховске Госпе.

Данашњи изглед самостана и цркве је сачуван из 1830. године, ови објекти су проглашени за споменик културе и под заштитом су државе. У оквиру фрањевачког самостана налазе се библиотека, трпезарија, сала за пријеме, а од уметничких дела издваја се слика Црне Госпе која је настала у 18. веку као копија чувене Ченстохонске Госпе из Пољске.

Галерија

уреди

Види још

уреди
Земунске цркве
  Бл. Дјевице Марије
  Богородичина
  Евангеличка
  Николајевска
  Св. арх. Гаврила
  Св. Рока
  Светотројичина
  Фрањевачка
  Харишева капела


Извори

уреди
  1. ^ Дурковић - Јакшић 1990, стр. 41, 42, 43, 44.

Спољашње везе

уреди

Литература

уреди