Слободан Перовић (академик)
Слободан Перовић (Прокупље, 10. септембар 1932 — Београд, 17. фебруар 2019) био је српски правник, професор Правног факултета Универзитета у Београду, професор Универзитета у Подгорици, председник Научног друштва Србије, председник Савеза удружења правника Републике Србије и Републике Српске, члан Словенске академије наука и умјетности, члан Црногорске академије наука и умјетности, члан Академије наука и умјетности Републике Српске и Сената Републике Српске.[1]
| Слободан Перовић | |
|---|---|
 | |
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 10. септембар 1932. |
| Место рођења | Прокупље, Краљевина Југославија |
| Датум смрти | 17. фебруар 2019. (86 год.) |
| Место смрти | Београд, Србија |
Биографија уреди
Рођен је 1932. у Прокупљу. Био је редовни професор и шеф Катедре за грађанско право Правног факултета Универзитета у Београду. Постао је члан Словенске академије наука и умјетности 1987, члан Црногорске академије наука и умјетности 2000, а члан Академије наука и умјетности Републике Српске 21. јуна 2004. године. Оснивач је Копаоничке школе природног права. Био је председник Савеза удружења правника Републике Србије и Републике Српске, а у вријеме Савезне Републике Југославије је био председник Удружења правника Југославије, као члан Крунског савета породице Карађорђевић. Био је уредник часописа „Правни живот“ и „Научни поглед“. Председник је уређивачког одбора Библиотеке класика југословенског права, и главни уредник и издавач „Опште енциклопедије права“. Проф. др Слободан Перовић је такође био председник Сталног избраног суда при Привредној комори Републике Србије. Поводом педесетогодишњице рада Правног факултета у Бањалуци, академик проф. др Слободан Перовић је за „изузетан дугогодишњи допринос“ добио Повељу Правног факултета Универзитета у Бањалуци, иако је Правни факултет Универзитета у Бањој Луци основан 1975. године (постоји тек 41 годину). Професор Перовић је био члан Одјељења друштвених наука, и Одбора за правне науке при Академији наука и умјетности Републике Српске. Сенатор Републике Српске је постао у другом сазиву Сената 2009. године.[2]
По њему је названа Копаоничка школа природног права, као и новоустановљена награда за најбоље радове младих правника.[3][4]
Дела (библиографија) уреди
- Формални уговори у грађанском праву, Београд, (1964)
- Неважећи уговори по Закону о облигационим односима, Привреда и право, Београд, (1978)
- Облигационо право, Београд, (1980) (1986)
- Криза правног система, Београд (1990)
- Правно филозофске расправе, Београд, (1995)
- Природно право и суд, Београд, (1996)
- Људска права и судијска независност, Правни факултет Универзитета у Београду, Београд, (1998)
- Беседе са Копаоника, Београд, (2000)
Референце уреди
- ^ „Umro Slobodan Perović”. alo.rs. Приступљено 18. 2. 2019.
- ^ „Званични сајт Слободан Перовић”. Краљевска породица Србије. Приступљено 23. 1. 2018.
- ^ Јелена Перовић нови председник Копаоничке школе природног права („Политика”, 7. април 2019)
- ^ Идеја праведног права наставља да живи („Политика”, 7. децембар 2019)
Спољашње везе уреди
- Академија наука и умјетности Републике Српске: Академик Слободан Перовић (језик: српски)
- Радио телевизија Републике Српске: СЕНАТ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ: БЕЗ ДЕЈТОНА НЕМА НИ БиХ 23.11.2009. (језик: српски)
- Глас Српске: Слободан Перовић - Нема Дејтонског споразума, нема ни БиХ 06.10.2009. (језик: српски)
- Радио телевизија Републике Српске: Сенатори Поплашен, Радишић и Миловановић 20.04.2009. (језик: српски)
- Правни факултет Универзитета у Бањалуци: Свечаност за памћење 8. фебруар 2010. (језик: српски)
- Великан који је писао срцем („Политика”, 3. март 2019)
