Станојло Рајичић

Станојло Рајичић (Београд, 16. децембар 1910Београд, 21. јул 2000) био је српски и југословенски композитор и педагог. Компоновао је симфонијску музику, камерну музику, соло песме, балете, музику за опере, представе и филмове.

Станојло Рајичић
Лични подаци
Датум рођења(1910-12-16)16. децембар 1910.
Место рођењаБеоград, Краљевина Србија
Датум смрти21. јул 2000.(2000-07-21) (89 год.)
Место смртиБеоград, Србија
Композиторски рад
Најважнија дела
Симонида, Карађорђе, Дневник једног лудака, Беле ноћи

Биографија

уреди

Своју музички каријеру је започео пре Другог светског рата. Основну и средњу музичку школу завршио је у Београду, одсек клавир. Ту је и започео студије клавира, да би се потом окренуо композицији и студије довршио у Прагу на Државном конзерваторијуму. Композицију је завршио код професора Рудолфа Карела, клавир код Алоиса Шима, а мајсторску школу код Јосефа Сука. Због тога је постао део групе српских композитора, „ђака прашке школе“, поред Миховила Логара, Драгутина Чолића, Љубице Марић, Војислава Вучковића. По повратку у Београд, радио је као професор у музичкој школи „Станковић“ и при Музичкој академији. Једно време је био доцент предајући композицију, а потом и редовни професор.[1]

Поред тога, био је секретар Музичке секције Југословенске националне комисије при организацији УНЕСКО, редовни члан САНУ, а у периоду од 1958. до 1962. године је био директор Музиколошког института. Године 1977. се пензионисао.

По њему је названа награда за најуспешнији концерт у Галерији САНУ.[2]

Дела

уреди
  • опера Симонида
  • балет Под земљом
  • балет Поема
  • шест симфонија
  • симфонијске поеме са тематиком српских народних песама (Зидање Скадра, Смрт мајке Југовића, Марко пије уз Рамазан вино, Мали Радојица)
  • Концертна увертира
  • Симфонијска свита
  • три концерта за клавир
  • три концерта за виолину
  • два концерта за кларинет
  • један концерт за виолончело
  • циклуси вокалне музике за глас и оркестар На липару, Лисје жути
  • кантата Сепац на сабору
  • соло песме

Филмска музика

уреди

Види још

уреди

Извори

уреди
  1. ^ Оливера Ђурић, Водич кроз историју музике, О. Ђурић, Београд, 2005
  2. ^ „Додела награде „Станојло Рајичић“ у Галерији САНУ”. САНУ. Приступљено 1. 7. 2023. 

Спољашње везе

уреди