Суви До је насељено место у градској општини Палилула на подручју града Ниша у Нишавском округу. Налази се у ширем урбаном простору Ниша, на око 6 км југоисточно од центра града. Према попису из 2002. било је 935 становника (према попису из 1991. било је 807 становника).

Суви До
Административни подаци
ДржаваСрбија
Управни округНишавски
ГрадНиш
Градска општинаПалилула (Ниш)
Становништво
 — 2011.Раст 1.010
Географске карактеристике
Координате43° 17′ 32″ С; 21° 57′ 13″ И / 43.292166° С; 21.9535° И / 43.292166; 21.9535
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина315 m
Суви До на карти Србије
Суви До
Суви До
Суви До на карти Србије
Остали подаци
Позивни број018
Регистарска ознакаNI

Историја

уреди

Суви До је старо, већ у средњем веку формирано насеље, јер га је турски попис 1498. године затекао (уписаног као Дол) са 10 кућа, 2 неожењена, 3 удовичке куће и с дажбинама од 1.682 акче. Касније има мало података о њему. Месна топонимија (Влашко брдо) говори о присутности и распрострањености Влаха сточара (на то указују и називи суседних села: Вукманово, Бербатово, Доње Власе). Ослобођење 1878. године затекло га је као сеоце с непознатим господаром. Био је поприште великих бојева за ослобођење Ниша од 4. до 8. јануара 1878. године (Вучји Дол и Камара).

Суви До је до 1949. био мало село у околини Ниша. Те године, на улазу у село подигнути су први објекти индустрије радио и рендген апарата (РР заводи), претече касније Електронске индустрије. Овај моменат и близина града, подстакли су засељавање радника и социјално-економску преструктурализацију, тако да село отада постепено губи своја традиционална сеоско-сељачка обележја.

Године 1971. у Сувом Долу је било 15 пољопривредних, 9 мешовитих и 153 непољопривредних домаћинства. На тај начин је у социо-економском смислу, почевши од шездесетих година 20. века, добио најпре приградско мешовите, а потом и градске каракреристике (радничко насеље), премда с тачке гледишта урбаног лика оставља утисак још увек претежно руралног насеља.

Економија и индустрија

уреди

Суви До је дом за неколико великих мултинационалних компанија, што доприноси економској виталности и пружа могућности за запошљавање локалном становништву. Значајне компаније са објектима у Сувом Долу укључују:

Поред ових компанија, у близини се налази бивша Електронска индустријска (ЕИ) зона која је поново оживела, привлачећи нове компаније и постајући центар за технологију и иновације. Ова област сада садржи неколико технолошких хабова и успешну технолошку заједницу, додатно подстичући локалну економију и пружајући динамично окружење за пословање и професионалце.

Саобраћај

уреди

До насеља Суви До се може доћи линијом 3 Насеље Ратко Јовић - Суви До.

Демографија

уреди

Године 1878. Суви До је насеље у околини Ниша с око 20 домаћинстава и око 150 становника, а 1930. године има 45 домаћинстава и 275 становника.

У насељу Суви До живи 848 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 42,1 година (40,9 код мушкараца и 43,3 код жена). У насељу има 341 домаћинство, а просечан број чланова по домаћинству је 2,96.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пораст у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија[1]
Година Становника
1948. 319
1953. 326
1961. 442
1971. 564
1981. 631
1991. 807 802
2002. 935 944
2011. 1.010
Етнички састав према попису из 2002.[2]
Срби
  
911 97,43%
Роми
  
6 0,64%
Бугари
  
3 0,32%
Црногорци
  
2 0,21%
Македонци
  
2 0,21%
Хрвати
  
1 0,10%
Руси
  
1 0,10%
непознато
  
9 0,96%


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

Референце

уреди
  1. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  2. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  3. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Литература

уреди
  • Енциклопедија Ниша: Природа, простор, становништво; издање Градина - Ниш, 1995.г. pp. 204.

Спољашње везе

уреди