Сунчаница (гљива)

Сунчаница (лат. Macrolepiota procera), позната још и као козарка, прстенка и срндаћ, јестива је гљива, расте у свим шумама, а нарочито у мешовитим и багремовим, али и на ливадама, а има је и у воћњацима. Веома је честа, а расте на разним надморским висинама.[2] Време раста у касно лето и у јесен (од септембра до новембра). Једе се само шешир (који се често у кулинарству похује) и сматра се једном од најукуснијих посластица.

Сунчаница
Научна класификација уреди
Домен: Eukaryota
Царство: Fungi
Тип: Basidiomycota
Класа: Agaricomycetes
Ред: Agaricales
Породица: Agaricaceae
Род: Macrolepiota
Врста:
M. procera
Биномно име
Macrolepiota procera
(Scop. ex Fr.) Sing.
Синоними[1]
  • Agaricus procerus Scop. (1772)
  • Lepiota procera (Scop.) Gray (1821)
  • Amanita procera (Scop.) Fr. (1836)
  • Mastocephalus procerus (Scop.) Pat. (1900)
  • Leucocoprinus procerus (Scop.) Pat. (1900)
  • Lepiotophyllum procerum (Scop.) Locq. (1942)

Изглед и распознавање уреди

  • Шешир: пречника 10-30 см, округао или јајолик, старији отворен са испупченим теменом, основна боја сивосмеђа са тамнијим љуспама, испупчење тамносмеђе.
  • Листићи: бели, густи, мекани.
  • Дршка: висока 20-40 см, танка, ваљкаста, шупља, ишарана тамносмеђим љускама, дно гомољасто задебљано, носи трајни покретни прстен.
  • Месо бело, мекано, пријатног укуса и мириса и често има примесе ружичасте боје.
  • Споре у маси беле.

Употреба у исхрани уреди

Салата од сунчаница уреди

За ово јело одаберемо младе сунчанице које се још нису отвориле. Ољуштимо им кожицу и исецкамо их на кришкице. Потом припремамо прелив од уља, лимунов сок, со и бибер и додамо га у гљиве. Оставимо то да одстоји 15 минута, пребацимо у посуду за сервирање салате и нарендамо преко свега пармезан. Потребно: 600 гр.сунчанице;1 дл. уље;сок од пола лимуна;со и бибер по укусу и пармезан 300 грама.[3]

Похована сунчаница уреди

Употребљавамо сасвим свеже сунчанице којима су листови још сасвим бели. Шешир сунчанице очистимо темељно влажном марамицом без прања водом. Клобук сунчаница посолимо са обе стране, уваљамо у брашно,јаја и на крају у презлу. Пржимо их у уљу са обе стране док не добију златно-смеђу боју. Тако упржене сунчанице вадимо из тигања и стављамо на папирни убрис који упија сав вишак уља. Побиберимо врућ клобук сунчанице и сервирамо за јело. Потребно: 4 клобука сунчанице;со и бибер по укусу;200 гр брашна;2 јаја;50 гр.презле и 0,5 деци уља.[3]

Галерија уреди

Сродне врсте уреди

Референце уреди

  1. ^ „GSD Species Synonymy: Macrolepiota procera (Scop.) Singer”. Species Fungorum. CAB International. Приступљено 22. 10. 2015. 
  2. ^ Политикин забавник број 2965. Датум: 5. децембар 2008. Кратка прича о печуркама: „двадесет величанствених”, pp. 54. Издаје и штампа: Политика АД. Београд.
  3. ^ а б Романо 1983

Литература уреди

  • Романо, Божац (1983). КУХАРИЦА сакупљача гљива. Загреб: Младост. 
  • Мартић, М. (2003). Наше гљиве. Чачак: Легенда. ISBN 978-86-7784-049-5. 

Спољашње везе уреди