Суђење Војиславу Шешељу у Хагу

Суђење Војиславу Шешељу у Хашком трибуналу је судски процес отпочео 2003. године пред Међународним кривичним судом за бившу Југославију, а води се против Војислава Шешеља, лидера Српске радикалне странке. Процес носи ознаку IT-03-67-T[1].

Оптужница

уреди

Међународни кривични суд за бившу Југославију (Хашки Трибунал) оптужио је у јануару 2003. Војислава Шешеља да је подстицао злочине против човечности и за кршење закона и обичаја ратовања на подручју Хрватске, Босне и Херцеговине и Србије. Оптужен је да је „говорима и изјавама допринео да се код извршилаца створи одлука да почине наведене злочине”.

Од њеног подизања, 15. јануара 2003. године, оптужница је мењана у шест наврата, а последњи пут 10. новембра 2008. године.[2]

Тренутна оптужница терети Шешеља за следеће злочине[3]:

  • Прогони на политичкој, расној или верској основи
  • Депортације
  • Нехумане радње (принудно премештање, злочини против човечности)

Конкретни злочини над Хрватима, Муслиманима и осталим несрбима, који му се приписују за период од 1. августа 1991. до најраније септембра 1993. године на територијама Славоније, Барање, Западног Срема, Зворника, сарајевског округа, Мостара и Невесиња укључују:

  1. Убиства, међу којима убиства жена и стараца
  2. Држање цивила у концентрационим логорима
  3. Стварање нехуманих услова за живот у концентрационим логорима
  4. Убиства и честа мучења затвореника у концентрационим логорима
  5. Приморавање на присилан рад

Шешељ је добровољно отишао у Хаг 24. фебруара 2003., где је у притвору четири и по године чекао почетак суђења, до новембра 2007. У међувремену је, у јесен 2005. године, сведочио на суђењу Слободану Милошевићу.

Хронологија суђења

уреди

Током суђења су пред судско веће изашли следећи сведоци и судски вештаци.

Ток суђења до појаве првог сведока

уреди
Дан(и) Тема Транскрипти (језик: енглески)
26. фебруара 2003. Прво појављивање пред судом 26[мртва веза]
25. марта 2003. 25-1[мртва веза], 25-2[мртва веза]
3. јула 2003. 3[мртва веза]
29. октобра 2003. 29[мртва веза]
17. фебруара 2004. 17[мртва веза]
14. јуна 2004. 14[мртва веза]
4. октобра 2004. 4[мртва веза]
31. јануара 2005. 31[мртва веза]
30. маја 2005. 30[мртва веза]
26. септембра 2005. 26[мртва веза]
3. октобра 2005. 3[мртва веза]
3. новембра 2005. 3[мртва веза]
24. јануара 2006. 24[мртва веза]
19. маја 2006. 19[мртва веза]
4. јула 2006. 4[мртва веза]
14. септембра 2006. 14[мртва веза]
1, 3, 8, 22, 27-28. новембра 2006. 1[мртва веза], 3[мртва веза], 8[мртва веза], 22[мртва веза], 27[мртва веза], 27[мртва веза], 28[мртва веза]
13. март 2007. 13[мртва веза]
4. април 2007. 4[мртва веза]
2. и 22. мај 2007. 2[мртва веза], 22[мртва веза]
5. јун 2007. 5[мртва веза]
4. јул 2007. 4[мртва веза]
17. и 20. август 2007. 17[мртва веза], 20[мртва веза]
27. септембар 2007. 27[мртва веза]
23. октобар 2007. 23[мртва веза]
6-8. новембра 2007. 6[мртва веза], 7[мртва веза], 8[мртва веза]
11-13. децембра 2007. 11[мртва веза], 12[мртва веза], 13[мртва веза]

Сведочења

уреди
Р. бр.
сведока
Име и презиме Дан(и) Предмет Транскрипти (језик: енглески)
1. Ентони Обершал
(Anthony Obershall)
11-13. децембра 2007. Говор мржње (вештак)
2. Горан Стопарић 15-17. и 22-24. јануара 2008. Вуковар
3. Ивес Томић
(Yves Tomić)
29-30. јануара, 5-6. фебруара 2008. Историја (вештак)
4. ВС-004 7. и 12-13. фебруара 2008. Славонија
5. Рејно Тененс
(Reynaud Theunens)
14, 19-21, 26-28. фебруара 2008. Војни експерт
6. Младен Кулић 4-6. марта 2008. Подравска Сатина
7. ВС-021 6. марта 2008. Овчара, 92-тер
8. Вилим Карловић 11-12. марта 2008. Вуковар
9. Драгутин Бергхофер 12. марта 2008. Вуковар, 92-тер
10. Емил Чакалић 18-19. марта 2008. Вуковар
11. ВС-1013 25-26. марта 2008. Зворник
12. ВС-1015 27. марта 2008. Зворник
13. ВС-033 1-2. априла 2008. Вуковар
- - 3, 8-9. априла 2008. Прегледање видео снимака
14. Фадил Копић 9. априла 2008. Зворник, 92-тер
15. ВС-007 15-17. априла 2008. Вуковар
16. ВС-1065 22. априла 2008. Зворник
17. ВС-002 6-8. априла 2008. Вуковар
18. ? 13-14. маја 2008. Славонија
19. Асим Алић 15, 20-21. маја 2008. Зворник
20. Андрас Ридлмајер
(Andras Riedlmayer)
21-22, 27-28. маја 2008. Верски објекти (вештак)
21. ВС-051 28-29. маја 2008. Вуковар
22. ВС-1111 3. јуна 2008. Сарајево
23. ВС-1055 4-6. јуна 2008. Сарајево
24. Перица Коблар 10-11. јуна 2008. Сарајево
25. Сафет Сејдић 12, 17-18. јуна 2008. Сарајево
26. ВС-1012 18-19. јуна 2008. Зворник
27. ВС-1060 24-25. јуна 2008. Сарајево
28. ВС-1064 26. јуна 2008. Зворник
29. ? 1. јула 2008. Мостар
30. ВС-1051 2. јула 2008. Мостар
31. ВС-1052 2. јула 2008. Мостар, 92-тер
32. ? 2-3. јула 2008. Мостар
33. ВС-1112 8-10, 15-16. јула 2008. Снимљени телефонски разговори
34. ВС-1105 16. јула 2008. Зворник, 92-тер
35. ВС-1022 17. јула 2008. Мостар
36. Ибрахим Кујан 22. јула 2008. Мостар, 92-тер
37. Небојша Стојановић 22-23. јула 2008. Вуковар
- Ден Саксон
(Dan Saxon)
23. јула 2008. Истражитељ о испитивању сведока Небојше Стојановића
38. ВС-061 25-26. септембра 2008. Хртковци
39. ВС-038 1-2. октобра 2008. Зворник
40. Алекса Ејић 7-9. октобра 2008. Хртковци
41. ВС-1133 14-15. октобра 2008. Хртковци
42. ВС-1134 15. октобра 2008. Хртковци, 92-тер
43. Ева Табо
(Ewa Tabeau)
21-23. октобра 2008. Хртковци (експерт)
44. ВС-016 28-29. октобра 2008. Вуковар
45. Весна Босанац 4-5. новембра 2008. Вуковар, 92-тер
46. ? 5-6. новембра 2008. Вуковар, 92-тер
47. ? 6. новембра 2008. Воћин, 92-тер
48. Давор Стриновић 11. новембра 2008. Избеглице (вештак)
49. ВС-1093 12. новембра 2008. Зворник
50. Вишња Билић 18-19. новембра 2008. Вуковар (вештак)
51. ? 19. новембра 2008. Хртковци
52. Анамарија Радић 20. новембра 2008. Избеглице (вештак)
53. Александар Стефановић 25-26. новембра 2008. Функционисање СРС
54. ? 26. новембра 2008. 92-тер
55. Љубиша Вукашиновић 27. новембра 2008. Вуковар
56. Фадил Бањановић 2. децембра 2008. Зворник
57. Сулејман Тихић 3-4. децембра 2008. Босански Шамац
58. ВС-1028 9. децембра 2008. Бијељина
59. ? 10. децембра 2008. Функционисање СРС
60. ВС-1000 11. децембра 2008. Босански Шамац
61. ВС-0065 8-9. јануара 2009. Вуковар
62. ВС-1087 9. јануара 2009. Зворник, 92-тер
63. ВС-008 13-14. јануара 2009. Вуковар, Обреновац, Зворник
64. Зоран Станковић 15. јануара 2009. Вештак
65. ВС-1035 28-29. јануара 2009. Бијељина
66. ? 3-4. фебруара 2009.
67. ВС-2000 4-5. фебруара 2009.
68. ? 4. марта 2009.

Седнице током прекида суђења

уреди
Дан Тема Транскрипти (језик: енглески)
11. фебруара 2009. Административна питања
25. фебруара 2009. Расправа о предмету
6. марта 2009. Изјашњавање о кривици по оптужници за непоштовање суда
12. марта 2009. Расправа о предмету
26. марта 2009. Статусна конференција
7. маја 2009. Статусна конференција
16. јуна 2009. Статусна конференција
7-8. јула 2009. Статусна конференција
18. августа 2009. Статусна конференција
10. септембра 2009. Расправа о наметању браниоца
20. октобра 2009. Административни претрес
24. новембра 2009. Административни претрес

Наставак сведочења

уреди
Р. бр.
сведока
Име и презиме Дан(и) Предмет Транскрипти (језик: енглески)
69. ВС-037 12-13. јануара 2010.
- - 19. јануар 2010. Административна питања
70. Војислав Дабић 26-27. јануара 2010.
71. ? 2. фебруар 2010.
72. ? 16-17. фебруара 2010.
- - 2. март 2010. Административна питања
73. ВС-1058 9-10. марта 2010.
74. ВС-1033 10. март 2010.

Погрешно превођење

уреди

Војислав Шешељ поднео је захтеве претресном већу да наложи секретару да исправи погрешан превод са српског на енглески, као и погрешан превод са српског језика на француски у транскриптима суђења од 8. новембра 2007. године. Том приликом је Зоран Красић, један од Шешељевих правних саветника, утврдио како преводиоци „намерно греше” у превођењу, наводећи уз то низ примера где је у преводу измењен смисао онога што је изговорено.[4] Српска радикална странка је Хашком трибуналу доставила и компакт-диск за који тврде да садржи део суђења у ком се преводиоци гласно смеју на речи Војислава Шешеља.

Пуштање на привремену слободу

уреди

Одлуком Судског већа Хашког трибунала 6. новембра 2014, Војислав Шешељ је пуштен на привремену слободу до изрицања пресуде, како је наведено, из хуманитарних разлога.[5]

Шешељу се здравствено стање погоршало неколико недеља раније, када су му дијагностиковане метастазе рака на јетри. Ово је потврдио и српски лекарски тим који је у притвору Хашког трибунала прегледао Шешеља. Шеф лекарског тима проф. др Милован Бојић навео је да је Шешељево здравствено стање озбиљно и да постоје елементи „животне угрожености”.

Судско веће најпре није откривало јавности услове под којима је Шешељ пуштен из притвора али су касније објавили да му нису постављени никакви посебни услови, осим да не напушта Србију, нема контакте са жртвама и сведоцима и да се врати у притвор Хашког трибунала када га позову.

Војислав Шешељ се након скоро дванаест година проведених у притвору Хашког трибунала, вратио у Србију 12. новембра 2014. На београдском аеродрому га је, поред чланова породице и страначких колега дочекало и више стотина симпатизера.[6]

Завршна реч

уреди

Суђење Војиславу Шешељу пред Хашким трибуналом завршено је марта 2012. извођењем завршне речи Тужилаштва и оптуженог.[7] Шешељ је у последњем дану изношења завршне речи говорио о, како је рекао, политичким околностима који су утицали на стварање оптужнице против њега, на предмет и на покушај да се он политички уништи, односно да му се спречи политичко деловање.[7]

Такође је рекао да је процес против њега био политички мотивисан и да је био изложен политичком прогону. „Овај процес био је процес на задату тему”, рекао је Шешељ и објаснио да је тужилаштво тек после подигнуте оптужнице почело да води истрагу како би јој прилагођавало изјаве сведока. Рекао је и да „учешће у рату и допринос српским ратним напорима није кривично дело” и упитао судије да ли у његовим говорима могу наћи „иједан фрагмент који је био битни допринос кривичном делу”.[7]

Осврћући се на захтев тужилаштва да буде осуђен на 28 година затвора, Шешељ је оценио да „нема никакве шансе да ту казну издржи” до краја, ако на њу буде осуђен.[7]

„Имајући у виду колики сам противник САД, НАТО, ЕУ и колико мрзим Хашки трибунал, све судије и тужиоце овде, онда је једина примерена казна доживотна робија. И то је једина казна коју могу да издржим до краја”, рекао је Шешељ.[7]

Нагласио је и да је веома задовољан процесом зато што је „доказао да је Хашки трибунал нелегалан, антисрпски и да се служи лажима, најпрљавијим манипулацијама, да није допринео правди, него неправди и да је инструмент новог светског поретка који је гори од Хитлеровог нацизма”.[7]

Првостепена пресуда

уреди

Хашки трибунал је 31. марта 2016. изрекао ослобађајућу првостепену пресуду Војиславу Шешељу, без његовог присуства, по свих девет тачака оптужнице која га је теретила да је говором мржње подстицао и подржавао ратне злочине у Хрватској и БиХ и протеривање Хрвата из војвођанског села Хртковци деведесетих година прошлог века. Судско веће је жестоко критиковало рад тужилаштва наводећи да је доказни материјал био пун „нејасноћа и недоследности” а „наводни злочиначки циљ варирао по потреби оптужнице”.[8] Шешељ је ослобођен кривице за злочине против човечности (прогон несрба на политичкој, расној и верској основи, депортацију и присилно премештање). Није крив ни за кршење закона и обичаја рата (убиства, мучење, окрутно поступање, безобзирно разарање села или пустошење које није оправдано војном нуждом, уништавање верских објеката и пљачкање јавне или приватне имовине).[8]

Веће је утврдило да није постојао удружени злочиначки подухват чији је циљ било стварање јединствене српске државе на великим деловима територија Хрватске и БиХ, односно Велике Србије, у којем је, по оптужници, са Шешељем учествовао и тадашњи председник Србије Слободан Милошевић и други српски војни, политички и полицијски званичници.[8]

Види још

уреди

Референце

уреди

Спољашње везе

уреди