Темрјук

Темрјук
Темрюк
Темрјук; Темрюк
	Градска црква посвећена Александру Невском
	Застава Грб
Административни подаци
Држава	Русија
Федерални округ	Јужни ФО
Покрајина	Краснодарска
Рејон	Темрјучки рејон
Основан	XIV век
Статус града	1860.
Становништво
Становништво	‍
— 2017.	40.108
Географске карактеристике
Координате	45° 16′ 52″ С; 37° 22′ 04″ И / 45.281172° С; 37.367747° И
Временска зона	UTC+3
Апс. висина	7 m
	Темрјук Темрјук на карти Русије
	Темрјук Темрјук на карти Краснодарског краја
Остали подаци
Поштански број	353500−353559
Позивни број	(+7) 86148
ОКАТО код	03 251 501 000
ОКТМО код	03 651 101 001
Веб-сајт
	http://www.temryuk.ru/

Темрјук (рус. Темрюк) насељено је место са административним статусом града на југозападу европског дела Руске Федерације. Налази се у западном делу Краснодарске покрајине и административно припада њеном Темрјучком рејону чији је уједно и административни центар.

Према подацима националне статистичке службе РФ за 2017, у граду је живело 40.108 становника.

Географија

Град Темрјук се налази у западном делу Краснодарске покрајине, на подручју Таманског полуострва, на око 130 km северозападно од града Краснодара, административног центра покрајине. Лежи на десној обали реке Кубањ, на свега неколико километара узводно од њеног ушћа у Азовско море. Источни део града излази на западне обале Курчанског лимана.

У близини града се налазе бројни блатни вулкани, а најпознатији међу њима су вулкан Голубицкаја који се налази неких десетак километара западније, те вулкан Миска.

На 4 км северно од града налази се мања морска лука. Кроз град пролази друмски правац који га повезује са Славјанском и Краснодаром на истоку.

Историја

Подручје савременог Темрјука насељено је од најстаријих времена, а први писани подаци о насељу потичу из XIV века када је на том подручју егзистирала ђеновљанска колонија Копа. Потом тим подручјем господаре Турци који ту подижу одбрамбене утврде, а крајем XVI века кабардински кнез Темрјук уз помоћ руске војске осваја то подручје. Потом насеље 1570. прелази под управу Кримског каната и добија нови назив, Адис.

У састав руске државе коначно улази 1774, и убрзо је на том подручју саграђена војничка утврда названа Старотемрјучким утврђењем. Након тога Темрјук добија статус козачке станице, и напослетку и статус града 1860. године.

Демографија

Према подацима са пописа становништва 2010. у селу је живело 38.046 становника, док је према проценама за 2017. број становника порастао на 40.108 житеља.^[1]

Кретање броја становника
1897.	1939.	1959.	1970.	1979.	1989.	2002.	2010.	2017.
14.700	23.200	22.182	23.172	31.895	33.163^[2]	36.118^[3]	38.046^[4]	40.108

Према подацима из 2017. град Темрјук се налазио на 386. месту међу 1.112 званичних градова Руске Федерације.

Види још

Референце

^ „Численность населения Российской Федерации по муниципальным образованиям на 1 января 2017 года”. Архивирано из оригинала 31. 07. 2017. г. Приступљено 01. 03. 2018.
^ „Всесоюзная перепись населения 1989 г. Численность наличного населения союзных и автономных республик, автономных областей и округов, краёв, областей, районов, городских поселений и сёл-райцентров.”. Всесоюзная перепись населения 1989 года (на језику: руски). Demoscope Weekly. 1989. Приступљено 4. 9. 2012.
^ Федеральная служба государственной статистики (21. 5. 2004). „Численность населения России, субъектов Российской Федерации в составе федеральных округов, районов, городских поселений, сельских населённых пунктов – районных центров и сельских населённых пунктов с населением 3 тысячи и более человек”. Всероссийская перепись населения 2002 года (на језику: руски). Федерални завод за статистику. Приступљено 4. 9. 2012.
^ Федеральная служба государственной статистики (Федерални завод за статистику) (2011). „Всероссийская перепись населения 2010 года. Том 1 (Национални попис становништва 2010, 1. свезак)”. Всероссийская перепись населения 2010 года (Национални попис становништва 2010) (на језику: руски). Федерални завод за статистику. Приступљено 4. 9. 2012.

Спољашње везе

[1] „Численность населения Российской Федерации по муниципальным образованиям на 1 января 2017 года”. Архивирано из оригинала 31. 07. 2017. г. Приступљено 01. 03. 2018.

[1989Census-2] „Всесоюзная перепись населения 1989 г. Численность наличного населения союзных и автономных республик, автономных областей и округов, краёв, областей, районов, городских поселений и сёл-райцентров.”. Всесоюзная перепись населения 1989 года (на језику: руски). Demoscope Weekly. 1989. Приступљено 4. 9. 2012.

[2002Census-3] Федеральная служба государственной статистики (21. 5. 2004). „Численность населения России, субъектов Российской Федерации в составе федеральных округов, районов, городских поселений, сельских населённых пунктов – районных центров и сельских населённых пунктов с населением 3 тысячи и более человек”. Всероссийская перепись населения 2002 года (на језику: руски). Федерални завод за статистику. Приступљено 4. 9. 2012.

[2010Census-4] Федеральная служба государственной статистики (Федерални завод за статистику) (2011). „Всероссийская перепись населения 2010 года. Том 1 (Национални попис становништва 2010, 1. свезак)”. Всероссийская перепись населения 2010 года (Национални попис становништва 2010) (на језику: руски). Федерални завод за статистику. Приступљено 4. 9. 2012.

[1]

[2]

[3]

[4]