Уди (укр. Уда) је река у Белгородској области Русије и Харковској области Украјине, десна притока Северског Доњеца.

Уди
Река Уди у пролеће (предграђе Харкова)
Опште информације
Дужина164 km
Басен3894 km2
Пр. проток8,63 m3s
СливЦрноморски
Водоток
Изворсело Бесоновка Русија
Ушћерека Северски Доњец, Украјина
Географске карактеристике
Држава/е Русија
 Украјина
Насељаград Золочев, град Харков, село Уди, село Безљудовка, село Бороваја
ПритокеРогозјанка, Криворотовка, Лопањ, Роганка, Студенок
ДРВ05010400112107000011140
Река на Викимедијиној остави

Порекло имена

уреди

Име Уди потиче из касног средњег века. Пре тога, у Кијевској Русији, река се звала Донец,[1] као и древни руски град који се налазио на њеним обалама.

Опис

уреди
 
Слив Северског Доњеца

Река Уди Извире северно од села Бесоновка[2] у области Белгород у Русији, а улива се у Северски Доњец, 825 км пре његовог ушћа у реку Дон. Дужина тока реке Уди је 164 км, што представља дужину од рибњака изнад Бесоновке до ушћа. Укупна ужина реке, са сушним делом у горњем току, је до 180 км. Сливно подручје захвата 3.894 км². Кроз Украјину Уди протиче у дужини од 127 км, а сливно подручје је 3.460 км².

Притоке

уреди

Река има велики број притока, међу којима су највеће:

  • Лопањ - дужина 96 км, подручје слива 2.000 км², у коју се уливају:
    • Харков - дужина 71 км, сливно подручје 1.160 км²,
    • Рогозјанка - дужина 25 км, сливно подручје 164 км²,
    • Роганка - дужина 31 км, сливно подручје 189 км²,
    • Студенок - дужина 15 км, сливно подручје 80 км².

Насеља дуж реке

уреди

На реци се налазе градови Золочев и Харков (река тече по ободу града), села Уди, Безљудовка, Бороваја и многа друга, као и старо руско Доњецко утврђење.

Харков је највећи град на току реке Уди, други по величини и један од најзначајнијих економских, културних, и образовних центара у Украјини. Налази се у североисточном делу државе и лежи на делти река Харков, Лопањ, и Уди, које се ту уливају у северни ток реке Доњец. На подручју Харкова преовлаава умерено континентална клима, са ветровитим и снежним зимама, и топлим и пријатним летима.[3]

Хидролошке карактеристике реке

уреди
 
Мост преко реке Уди, на прузи Курск - Харьков - Азовск, 80-их година 19. века
 
Термоелектрана "Харков" поред реке Уди

Речно корито је благо вијугаво, са ширином од 6 до 8 м, на појединим деоницама и 20–35 м. Дубина је од 0,1–0,8 м, а понегде досеже и 1,0 м. У средњем и доњем току водоток се понекад дели на рукавце. Дно реке је углавном чврсто, формирано од песка, а понекад и од блата. Обале су високе од 0,2 до 1,5 м, на неким местима стрме, сачињене од песковите или чисте иловаче.

Брзина протока воде на 42 км од ушћа је 8,63 м³/с.[4] Нагиб реке је 0,64 м/км. У летњим месецима (током 3-4 месеца) горњи ток често пресуши.[5]

Хидролошки подаци

уреди

Систематска хидролошка осматрања у сливу реке Уди вршена су у различито време, на хидролошким станицама Хидрометеоролошке службе.

Хидролошки положаји у сливу реке Уди:

Бр. П/стр Река Место Период посматрања Модул протока, л/с * км²
1 Уди град Золочев 1954-1964 2.96
2 град Пересечное 1967-2009 3.25
3 град Бабаи 1929-1935 2.61
4 град Безљудовка 1958-2009 5.16
5 Рогозјанка село Велелика Рогозјанка 1953-1965 3.09
6 Лопањ село Каззачки Лопањ 1956-2009 3.39
7 Харков село Циркуњи 1963-2009 3.01
8 насеље Велика Даниловка 1946-1961 2.74

Такође, у Институту за пројектовање и истраживање „Харківдіпроводгосп”, у периоду од 1991. до 1995. године извршена је сертификација малих река; приликом састављања речних података израчунати су хидролошки параметри, укључујући модул протока.

Хидролошки параметри слива реке Уди:

Бр. П/стр Река Модул протока
л/с * км²
Запремина одвода 50% Запремина одвода 75% Запремина одвода 95% Унос воде
милион м³
Испуштање воде
милион м³
1 Уди 4.41 483 382 279 72.1 244.4
2 Рогозјанка 3.00 15.0 11.0 6.65 - -
3 Криворотовка 1.85 6.38 3.74 1.63 - -
4 Љуботинка 1.80 1.97 1.26 0,60 - -
5 Лопањ 1.93 84.1 60.5 35.6 2.23 173.4
6 Лозовенка 1.40 2.71 0,24 0.16 - 0,002
7 Харков 3.03 102 74,4 44.5 0,28 0.172
8 Липец 2.90 21.8 15,5 8,99 - -
9 Муром 2.95 19.8 14.1 8.18 - -
10 Вјали 3.30 6.24 4.46 2,58 - -
11 Њемишља 3.30 7.10 5.07 2.93 - 0,076
12 Студенок (врх) 3.10 4.64 2.94 1.38 - -
13 Роганка 2.05 4.64 3.17 2.80 - 0,42

Географске и историјске чињенице

уреди
  • У граду Харкову се спајају три прилично велике реке - Харков, Лопањ и Уди. При томе се река која има већи проток увек прелива у мању. Река Харков, која скупља воду са 1.160 км², улива се у реку Лопањ која има површину слива од 840 км². Убрзо се обе реке, са сливном површином од 2.000 км², уливају у реку Уди, која до тада сакупља воду са свега 1.100 км².[1] То се јасно види на сателиттском снимку - широки Лопањ улива се у ужи Уди.
  • Долина реке Уди је густо насељена још од другог миленијума пре нове ере. На обалама реке постоје бројне древне археолошке локације.
  • Од Григоровке до ушћа, од прилике 100 км дуж реке, постоји непрекидна агломерација насеља која се практично преливају једна у другу: градови древни Доњецк и савремени Харков, 14 градских насеља и многа села[2].
  • Према „Топографском опису Харковског намесништва” из 1785. године, Уди је најдужа од 33 реке Харковског округа (97 врста протиче кроз његову територију).
  • У Кијевској Русији, река Уди се звала Донец. Истовремено, данашњи Донец, односно Северни Доњец тада се звао Дон.

Види још

уреди

Референце

уреди
  1. ^ а б Саратов, И. Е. „Рассказ о Северском Донце”. DOCME. Сервис публикации документов. Архивирано из оригинала 13. 11. 2020. г. Приступљено 4. 5. 2020. 
  2. ^ а б Атлас автодорог 2008.
  3. ^ „Harkov”. pogodak.rs. Приступљено 4. 5. 2020. 
  4. ^ Ресурсы поверхностных вод СССР 1967.
  5. ^ Гидрография Харьковской области 1971.

Литература

уреди
  • Демченко, М. А. Гидрография Харьковской области // Материалы Харьковского отдела Географического общества Украины. Выпуск VIII: Харьковская область. Природа и хозяйство. — Х. : Издательство ХГУ, 1971. — 248 с.
  • Правила использования водных ресурсов бассейна реки Северский Донец. — Х. : Укргидропроект, 2001.
  • Проведение работ по инвентаризации рек и водоёмов Харьковской области с разработкой особого порядка изъятия земель водного фонда из сельскохозяйственного оборота. — Х. : УкрНИИЭП, 1999.
  • Ресурсы поверхностных вод СССР. Том 6. Украина и Молдавия. Выпуск 3. Бассейн Северского Донца и реки Приазовья / Ред. М. С. Каганер. — Л. : Гидрометеоиздат, 1967. — 492 с. — 500 экз.
  • Розробка та удосконалення методологічних основ раціонального водокористування та системи заходів по екологічному захисту та оздоровленню малих річок області : [укр.]. — Х. : УкрНДІЕП, 2000. — 130 с.
  • Схема охраны вод реки Уды. Книга 4: Гидрология и гидрография. — Х. : Харьковгипроводхоз, 1985. — 60 с.
  • Украина. Восток: Донецкая, Луганская, Харьковская обл. Атлас автодорог, М 1:250 000 / Ред. В. В. Вдовенко, О. П. Гомаенов, Д. И. Тихомиров. — К. : Картографія, 2008. — (Автодороги Украины). — 6000 экз. — ISBN 966-475-199-2 неважећи ISBN, ББК Д18(4УКР5)747.4А.
  • Уды // Большая советская энциклопедия : [в 30 т.] / гл. ред. А. М. Прохоров. — 3-е изд. — М. : Советская энциклопедия, 1969—1978.