Филип III Храбри

Филип III Капет
Филип III Капет
	Крунисање Филипа III
Лични подаци
Датум рођења	30. април 1245.
Место рођења	Поаси (код Париза), Француска
Датум смрти	5. октобар 1285. (40 год.)
Место смрти	Перпињан, Француска
Породица
Супружник	Изабела Арагонска, Марија од Брабанта, краљица Француске
Потомство	Louis of France, Филип IV, Шарл Валоа, Луј од Евреа, Blanche of France, Duchess of Austria, Маргарета Француска
Родитељи	Луј IX; Маргарета од Провансе
Династија	Капета
краљ Француске
Период	1270-1285
Претходник	Луј IX Свети
Наследник	Филип IV
	; Грб краљева Француске

Филип III Храбри (30. април 1245 — Перпињан, 5. октобар 1285) је био краљ Француске (1270—1285) из династије Капет.^[1]

Под утицајем стрица уреди

Пратио је свог оца Луја IX у осмом крсташком рату 1270. године. Луј IX је умро у Тунису 1270, па је Филип III Храбри постао краљ са 25 година. Филип је био неодлучан краљ, благ по нарави, којим су други јачи карактери успевали доминирати. Следио је диктате других. Његов стриц Карло I Анжувинац имао је велики утицај на њега.

Све време је подржавао стричеву политику у Италији. Године 1271. је од свог стрица Алфонса наследио Тулуз, Оверњу и Поату. Филип је 1274. године дао папи Гргуру X грофовију Венесен, добијајући тако подршку цркве.

Сицилијанска Вечерња и Навара уреди

Када је избила побуна против Анжувинаца на Сицилији звана сицилијанска вечерња Педро III Арагонски је извршио инвазију Сицилије и постао нови краљ Сицилије. Папа Мартин IV је екскомуницирао Педра III Арагонског. Папа је предао Арагон Филипову сину Карлу III Валуа. Филип III Храбри је прво интервенисао у Навари, где је био сукоб око наследства након смрти Анрија I Наварског. Син Филипа III, Филип IV Лепи жени се наследницом Наваре Јованом I Наварском, тако да се Навара налазила у персоналној унији са Француском (1284—1329).

Арагонски крсташки рат и велики пораз француске војске уреди

Филип III Храбри и његови синови Карло III Валуа и Филип IV Лепи предводили су велику војску, која је кренула према Арагону. Тај рат се називао Арагонски крсташки рат, а сазвао га је папа против Педра III Арагонског. Поједини историчари су тај рат назвали најнеправеднијим, најмање потребним и најкатастрофалнији поход династије Капет. Заузео је Гирон након жестоког отпора локалног становништва, које је било против Француза. Ту је крунисан Карло III Валуа. Након почетног успеха француска војска је претрпела неуспех за неуспехом. Француска флота је била уништена у поморској бици код Барселоне.

Копнена војска је била погођена епидемијом дизентерије. И сам краљ је био болестан. Болесна војска је била принуђена на повлачење, али нису могли лако преко Пиринеја. Филип IV Лепи је водио преговоре о слободном проласку краљевске породице преко Пиринеја. Краљевској породици је одобрен слободан пролаз, али није војсци, која је била десеткована у покушају преласка Пиринеја. Сам Филип III Храбри је умро у Перпињану, главном граду његовог савезника.