Фосфолипаза Ц
Фосфолипаза Ц (ПЛЦ) је класа ензима повезаних са мембраном који цепа фосфолипиде непосредно пре фосфатне групе. Најчешће се сматра синонимом за људске облике овог ензима, који играју важну улогу у физиологији еукариотске ћелије, посебно путевима трансдукције сигнала. Улога фосфолипазе Ц у трансдукцији сигнала је њено цепање фосфатидилинозитол 4,5-бисфосфата (ПИП2) у диацил глицерол (ДАГ) и инозитол 1,4,5-трисфосфат (ИП3), који служе као други гласници. Активатори сваког ПЛЦ-а варирају, али обично укључују хетеротримерне подјединице Г протеина, протеинске тирозин киназе, мале Г протеине, Ца2+ и фосфолипиде.[1]
| Фосфолипаза Ц | |||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
 Места пресецања фосфолипидаза. Фосфолипаза Ц ензими пресецају непосредно испред фосфата везаног за R3 групу. | |||||||||
| Identifikatori | |||||||||
| EC broj | 3.1.4.3 | ||||||||
| CAS broj | 9001-86-9 | ||||||||
| Baze podataka | |||||||||
| IntEnz | IntEnz pregled | ||||||||
| BRENDA | BRENDA pristup | ||||||||
| ExPASy | NiceZyme pregled | ||||||||
| KEGG | KEGG pristup | ||||||||
| MetaCyc | metabolički put | ||||||||
| PRIAM | profil | ||||||||
| Strukture PBP | RCSB PDB PDBe PDBj PDBsum | ||||||||
| |||||||||
Постоји тринаест врста фосфолипазе Ц сисара које су класификоване у шест изотипова (β, γ, δ, ε, ζ, η) према структури. Сваки ПЛЦ има јединствене и преклапајуће контроле над експресијом и субћелијском дистрибуцијом.
Сисарске варијанте уреди
Велики број функција које врши ПЛЦ реакција захтева да она буде строго регулисана и способна да одговори на вишеструке екстра- и интрацелуларне улазе са одговарајућом кинетиком. Ова потреба је водила еволуцију шест изотипова ПЛЦ-а код животиња, од којих сваки има посебан начин регулације. Пре-мРНА ПЛЦ-а такође може бити предмет диференцијалног спајања тако да сисар може имати до 30 ПЛЦ ензима.[2]
Активација уреди
ПЛЦ учествује у активацији сигналних путева Г протеин-спрегнутих рецептора који су спрегнути са Гαк подјединицом:
- 5-ХТ2 Серотонински рецептори
- α1 (Алфа-1) адренергички рецептори[3]
- Капа опиоидни рецептори[4]
- Калцитонин рецептори
- Х1 хистамински рецептор
- Метаботропни глутаматни рецептори, Група I
- М1, М3, и М5 мускарински рецептори
Други, мање заступљени активатори су:
- МАП киназа. Активатори овог пута су ПДГФ и ФГФ.[3]
- βγ-комплекси хетеротримерних Г-протеина.[5]
Види још уреди
Референце уреди
- ^ Kadamur G, Ross EM (2013). „Mammalian phospholipase C”. Annual Review of Physiology. 75: 127—54. PMID 23140367. doi:10.1146/annurev-physiol-030212-183750.
- ^ Suh, PG; Park, JI; Manzoli, L; Cocco, L; Peak, JC; Katan, M; Fukami, K; Kataoka, T; Yun, S; Ryu, SH (2008). „Multiple roles of phosphoinositide-specific phospholipase C isozymes.”. BMB Reports. 41 (6): 415—34. PMID 18593525. doi:10.5483/bmbrep.2008.41.6.415
.
- ^ а б Walter F., PhD. Boron (2003). Medical Physiology: A Cellular And Molecular Approaoch. Elsevier/Saunders. стр. 1300. ISBN 978-1-4160-2328-9. Page 104
- ^ Stiefel, Klaus M. „The consciousness-altering effects of Salvia Divinorum are likely due to its action on the claustrum and cortex”. Архивирано из оригинала 12. 05. 2013. г. Приступљено 08. 01. 2011.
- ^ „GeneGlobe -> GHRH Signaling”. Архивирано из оригинала 27. 03. 2020. г. Приступљено 08. 01. 2011.
Литература уреди
- Nicholas C. Price; Lewis Stevens (1999). Fundamentals of Enzymology: The Cell and Molecular Biology of Catalytic Proteins (Third изд.). USA: Oxford University Press. ISBN 019850229X.
- Eric J. Toone (2006). Advances in Enzymology and Related Areas of Molecular Biology, Protein Evolution (Volume 75 изд.). Wiley-Interscience. ISBN 0471205036.
- Branden C; Tooze J. Introduction to Protein Structure. New York, NY: Garland Publishing. ISBN 0-8153-2305-0.
- Irwin H. Segel. Enzyme Kinetics: Behavior and Analysis of Rapid Equilibrium and Steady-State Enzyme Systems (Book 44 изд.). Wiley Classics Library. ISBN 0471303097.
- William P. Jencks (1987). Catalysis in Chemistry and Enzymology. Dover Publications. ISBN 0486654605.
