Цинцари у Србији
Аромуни у Србији (арумунски: armãnji или rrãmãnji), познатији као „Цинцари“, а понекад и као „Власи“, непризната су етничка мањина у Србији. Историјски гледано, они су били изолована група која се фокусирала на очување своје културе, језика и идентитета и на номадско сточарство. Међутим, од друге половине 20. века, српски Цинцари ће почети да напуштају ову праксу и селе се у градове, где ће бити подвргнути асимилацији.
| Укупна популација | |
|---|---|
| 327 (по попису из 2022. године)[1] | |
| Региони са значајном популацијом | |
| Београд, Књажевац, Ниш, Панчево, Смедерево | |
| Језици | |
| цинцарски (матерњи), српски | |
| Религија | |
| Углавном хришћанство |
Многи Арумуни су дошли у Србију након одласка из Москопоља. Овај град је годинама био привредни и културни центар Аромуна, чак је постао и други највећи град Османског царства, али је половином 18. века опљачкан и уништен. Многи некадашњи становници овог града отишли су на север, стигавши до разних европских градова, укључујући и неке у модерној Србији попут Београда, Новог Сада и Земуна. По доласку, Арумуне су Срби почели да се називају цинцарима, именом које су на крају усвојили и за којим инсистирају да се њиме данас називају.
На попису становништва Србије 2022. изјаснило се 327 као етнички „Цинцари“ (Аромуни). Због тога Цинцари још нису признати као национална мањина Србије. Цинцари у Србији не чине компактне заједнице нигде у земљи и живе раштркано по њој, живећи углавном у градовима Србије као што су Књажевац, Панчево, Смедерево и посебно Београд и Ниш.[2]
Данас постоји културна организација Луњина српско-цинцарско друштво са циљем очувања цинцарске мањине у Србији и њених обичаја, културе, језика, имена и традиције.[3]
Извори
уреди- ^ Становништво према националној припадности са Пописа становништва, домаћинстава и станова 2022.
- ^ Sorescu-Marinković, Annemarie; Mirić, Mirjana; Ćirković, Svetlana (2020). „Assessing linguistic vulnerability and endangerment in Serbia. A critical survey of methodologies and outcomes”. Balcanica (51): 65—104. doi:10.2298/BALC2051065S.
- ^ Živanović, Katarina (22. 2. 2013). „Zrno soli među balkanskim narodima”. Danas (на језику: српски).
