Ciklesonid
Ciklesonid je glukokortikoid koji se koristi za tretiranje astme i alergijskog rinitisa. On je u prodaji pod imenom Alvesco za astmu i Omnaris, Omniair, i Zetonna za groznicu u SAD i Kanadi. U toku su klinička ispitivanja faze 3 trials za primenu u tretmanu polenske groznice.[1] Lek je odobren za odrasle osobe i decu uzrasta 12 godina i stariju u SAD od oktobra 2006.[2] Nuspojave ovog leka su glavobolja, krvarenje nosa i zapaljenje nosa i grla.[3]
Klinički podaci | |
---|---|
Drugs.com | Monografija |
Način primene | Nazalno, respiratorno (inhalacija) |
Identifikatori | |
CAS broj | 141845-82-1 |
ATC kod | R03BA08 (WHO) |
PubChem | CID 444033 |
DrugBank | DB01410 |
ChemSpider | 392056 |
ChEMBL | CHEMBL1201164 |
Hemijski podaci | |
Formula | C32H44O7 |
Molarna masa | 540,70 g·mol−1 |
| |
|
Osobine
уредиCiklesonid je organsko jedinjenje, koje sadrži 32 atoma ugljenika i ima molekulsku masu od 540,688 Da.[4][5][6]
Osobina | Vrednost |
---|---|
Broj akceptora vodonika | 7 |
Broj donora vodonika | 1 |
Broj rotacionih veza | 6 |
Particioni koeficijent[7] (ALogP) | 4,7 |
Rastvorljivost[8] (logS, log(mol/L)) | -6,5 |
Polarna površina[9] (PSA, Å2) | 99,1 |
Reference
уреди- ^ „OMNARIS/OMNAIR”. Products. Nycomed International Management GmbH. 2009. Архивирано из оригинала 2. 2. 2009. г. Приступљено 30. 07. 2009.
- ^ „FDA NEWS RELEASE. FDA Approves New Treatment for Allergies.”. Food and Drug Administration. 23. 10. 2006. Приступљено 30. 07. 2009.
- ^ Mutch, Elaine; Nave, Ruediger; McCracken, Nigel; Zech, Karl; Williams, Faith M. (2007). „The role of esterases in the metabolism of ciclesonide to desisobutyryl-ciclesonide in human tissue”. Biochemical Pharmacology. 73 (10): 1657—64. PMID 17331475. doi:10.1016/j.bcp.2007.01.031.
- ^ Mutch E, Nave R, McCracken N, Zech K, Williams FM: The role of esterases in the metabolism of ciclesonide to desisobutyryl-ciclesonide in human tissue. Biochem Pharmacol. 2007 May 15;73(10):1657-64. Epub 2007 Jan 28. PMID 17331475
- ^ Knox C, Law V, Jewison T, Liu P, Ly S, Frolkis A, Pon A, Banco K, Mak C, Neveu V, Djoumbou Y, Eisner R, Guo AC, Wishart DS (2011). „DrugBank 3.0: a comprehensive resource for omics research on drugs”. Nucleic Acids Res. 39 (Database issue): D1035—41. PMC 3013709 . PMID 21059682. doi:10.1093/nar/gkq1126.
- ^ David S. Wishart; Craig Knox; An Chi Guo; Dean Cheng; Savita Shrivastava; Dan Tzur; Bijaya Gautam; Murtaza Hassanali (2008). „DrugBank: a knowledgebase for drugs, drug actions and drug targets”. Nucleic acids research. 36 (Database issue): D901—6. PMC 2238889 . PMID 18048412. doi:10.1093/nar/gkm958.
- ^ Ghose, A.K.; Viswanadhan V.N. & Wendoloski, J.J. (1998). „Prediction of Hydrophobic (Lipophilic) Properties of Small Organic Molecules Using Fragment Methods: An Analysis of AlogP and CLogP Methods”. J. Phys. Chem. A. 102: 3762—3772. doi:10.1021/jp980230o.
- ^ Tetko IV, Tanchuk VY, Kasheva TN, Villa AE (2001). „Estimation of Aqueous Solubility of Chemical Compounds Using E-State Indices”. Chem Inf. Comput. Sci. 41: 1488—1493. PMID 11749573. doi:10.1021/ci000392t.
- ^ Ertl P.; Rohde B.; Selzer P. (2000). „Fast calculation of molecular polar surface area as a sum of fragment based contributions and its application to the prediction of drug transport properties”. J. Med. Chem. 43: 3714—3717. PMID 11020286. doi:10.1021/jm000942e.
Literatura
уреди- Hardman JG, Limbird LE, Gilman AG (2001). Goodman & Gilman's The Pharmacological Basis of Therapeutics (10. изд.). New York: McGraw-Hill. ISBN 0071354697. doi:10.1036/0071422803.
- Thomas L. Lemke; David A. Williams, ур. (2007). Foye's Principles of Medicinal Chemistry (6. изд.). Baltimore: Lippincott Willams & Wilkins. ISBN 0781768799.
- Rossi S (Ed.) (2006). Australian Medicines Handbook 2006. Adelaide: Australian Medicines Handbook. ISBN 978-0-9757919-2-9
Spoljašnje veze
уреди
Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja). |