Gracilocyon

izumrli rod placentalni sisara

Gracilocyon (Грацилокион — „витки пас”) је изумрли парафилетски род плацентални сисара из кладуса Carnivoraformes, који је у периоду од касног палеоцена до раног еоцена настањивао подручје Сјеверне Америке и Европе.[2][3]

 Gracilocyon 
(парафилетски род)
Временски распон: 57.2–50.8 Ma
касни палеоцен до рани еоцен
зуби врсте Gracilocyon solei
зуби и дио вилице врсте
Gracilocyon winkleri
Научна класификација e
Домен: Eukaryota
Царство: Animalia
Тип: Chordata
Класа: Mammalia
Кладус: Pan-Carnivora
Кладус: Carnivoramorpha
Кладус: Carnivoraformes
Род: Gracilocyon
Smith & Smith, 2010[1]
Типска врста
Gracilocyon winkleri
Gingerich, 1983
Врсте
  • Gracilocyon igniculus
  • Gracilocyon rosei
  • Gracilocyon rundlei
  • Gracilocyon solei
  • Gracilocyon winkleri
Синоними
синоними рода:
  • Grucihcyon (Smith & Smith, 2010)[1]
синоними врсте:
  • G. igniculus:
    • Miacis igniculus (Beard & Dawson, 2009)
  • G. rosei:
    • Miacis rosei (Heinrich, 2008)
  • G. rundlei:
    • Miacis rundlei (Hooker, 2010)
  • G. solei:
    • Miacis solei (Smith & Smith, 2010)
  • G. winkleri:
    • Grucihcyon winkleri (Smith & Smith, 2010)[1]
    • Miacis winkleri (Gingerich, 1983)

Етимологија назива

уреди
Род: Поријекло назива од: Значење назива:
Gracilocyon
  • старогрчке ријечи грацилис (лат. gracilis), која значи витак
  • и старогрчке ријечи кион (стгрч. κύων), која значи пас
витки пас
Врсте: Поријекло назива од: Значење назива:
G. igniculus
  • рода Gracilocyon
  • и латинске ријечи игникулус (лат. igniculus), која значи искра
искра Грацилокиона
G. rosei
  • рода Gracilocyon
  • и презмена америчког палеонтолога Кенета Д. Росеа
росеров Грацилокион
G. rundlei
  • рода Gracilocyon
  • и презимена британског палеонтолга А. Ј. Рандла
рандлов Грацилокион
G. solei
  • рода Gracilocyon
  • и презимена белгиског палеонтолога Флореала Солеа
солеов Грацилокион
G. winkleri
  • рода Gracilocyon
  • и презимена америчког палеонтолога Дејла А. Винклера, који је пронашао фосилне остатке ове врсте
винклеров Грацилокион

Опис

уреди

Врсте из парафилетског рода Gracilocyon су биле мали копнени сваштоједи који су у прошлости Сјеверне Америке и Европе настањивали плавне равнице и копнене екосистеме. Врста Gracilocyon rundlei је тежила око 257 g,[3] а Gracilocyon winkleri око 433 g.[4] Врста Gracilocyon solei је тежила око 165 g[3] и по величини достизале димензије данашње велике ласице.

Систематика

уреди

Историја класификације

уреди

Род Gracilocyon је у прошлости био уврштаван унутар изумрле породице Miacidae, али је касније препознат као представник кладуса Carnivoraformes.

Класификација

уреди
Род:  Gracilocyon (парафилетски род) (Smith & Smith, 2010)
Врсте: Распрострањеност фосила
и локација:
Временски
распон:
G. igniculus (Beard & Dawson, 2009)[5]   САД (Мисисипи) 54,7 до 54,1 мил. год.
G. rosei (Heinrich, 2008)[6]   САД (Вајоминг) 54,9 до 54,7 мил. год.
G. rundlei (Hooker, 2010)[7]   УК (Велики Лондон) 55,2 до 50,8 мил. год.
G. solei (Smith & Smith, 2010)[1]   Белгија (покрајине Ено и Фламански Брабант)
  Француска (О де Франс)[8]
56,0 до 55,2 мил. год.
G. winkleri (Gingerich, 1983)[9]   САД (Вајоминг) 54,4 до 53,4 мил. год.
G. sp. [Jibou, Romania] (Solé, 2016)[10]   Румунија (округ Салаж) 57,2 до 56,0 мил. год.

Филогенија

уреди

Доље приказан кладограм представља филогенетске везе парафилетског рода Gracilocyon.[11][12][10][13]

 Carnivoramorpha 
 †Viverravidae 

Viverravoidea

 ? 

Carnivoramorpha sp. (UALVP 50993 & UALVP 50994)

 ? 

Ravenictis

 sensu lato 
 ? 

Carnivoramorpha sp. (UALVP 31176)

 ? 

Carnivoramorpha sp. (USNM 538395)

 ? 

"Sinopa" insectivorus

 Carnivoraformes 
 Кладус "B" 

Eogale

 ? 

"Miacis" sp. (CM 67873 & CM 77299)

Gracilocyon igniculus

Gracilocyon winkleri

Gracilocyon solei

 †Gracilocyon 
 ? 

Gracilocyon sp. (Jibou, Romania)

Gracilocyon rosei

Gracilocyon rundlei

Paramiacis

Paroodectes

 †Oodectes jepseni 

 †Oodectes 

 †Oodectes herpestoides 

 †Oodectes proximus 

 †Oodectes pugnax 

 †Uintacyon hookeri 

 †Uintacyon rudis 

 †Uintacyon 

 †Uintacyon massetericus 

 †Uintacyon vorax 

 †Uintacyon asodes 

 †Uintacyon edax 

 †Uintacyon acutus 

 †Uintacyon jugulans 

 †Uintacyon gingerichi 

Xinyuictis

Zodiocyon

Miocyon

Simamphicyon

 †Uintacyon sp. (USGS 1983) 

Messelogale

Quercygalidae

 Кладус "C" 

Palaearctonyx

 (†Phlaodectes

Vulpavus ovatus

Vulpavus profectus

Vulpavus australis

Vulpavus canavus

Vulpavus completus

 †Vulpavus 

Vulpavus farsonensis

Vulpavus palustris

Vassacyon

Dormaalocyon

"Miacis" exiguus

"Miacis" deutschi

 ? 

Africtis

 ? 

Carnivoraformes undet. Genus B

Dawsonicyon

 ? 

"Miacis" boqinghensis

 ? 

"Miacis" hookwayi

"Miacis" latidens

"Miacis" petilus

 ? 

Carnivoraformes undet. Genus A

Miacis

 Кладус "D" 

Lycarion

"Miacis" hargeri

 ? 

Ceruttia

 ? 

"Miacis" invictus

"Miacis" lushiensis

Neovulpavus

Harpalodon

Procynodictis

Prodaphaenus

 ? 

Walshius

"Miacis" gracilis

Tapocyon

Carnivora (sensu stricto)

 †Gracilocyon/Oodectes група 
 †Vulpavus група 
 (Carnivora [sensu lato]) 

Временска распрострањеност парафилетског рода Gracilocyon унутар кладуса Carnivoraformes

уреди
FalcatipesAfrictisMiacis hookwayiMiacis boqinghensisCarnivoraformes undet. Genus BDawsonicyonCeruttiaMiacis lushiensisMiacis invictusNeovulpavusLycarionMiacis hargeriProdaphaenusWalshiusHarpalodonProcynodictisTapocyonMiacis gracilisЗвериCarnivoraformes undet. Genus AMiacisMiacis latidensMiacis petilusMiacis deutschiMiacis exiguusDormaalocyonVulpavusVulpavusVulpavusPalaearctonyxPhlaodectesVulpavusVulpavusVulpavusVassacyonSimamphicyonMiocyonUintacyonUintacyonUintacyonUintacyonUintacyonUintacyonMesselogaleUintacyonQuercygaleUintacyonXinyuictisZodiocyonUintacyonUintacyonOodectesOodectesOodectesParamiacisParoodectesOodectesMiacis sp. (CM 67873)EogaleФанерозоикКенозоикКвартарНеогенПалеогенПлиоценМиоценОлигоценЕоценПалеоценMessinianTortonianSerravallianLanghianBurdigalianAquitanianChattianRupelianPriabonianBartonianLutetianYpresianThanetian

Види још

уреди

Референце

уреди
  1. ^ а б в г Thierry Smith and Richard Smith (2010). „A new genus of ‘miacid’ carnivoran from the earliest Eocene of Europe and North America”. Acta Palaeontologica Polonica. 55 (4): 761—764. doi:10.4202/app.2009.0125. 
  2. ^ K. D. Rose, A. E. Chew, R. H. Dunn, M. J. Kraus, H. C. Fricke and S. P. Zack (2012) "Earliest Eocene mammalian fauna from the Paleocene-Eocene Thermal Maximum at Sand Creek Divide, southern Bighorn Basin, Wyoming." University of Michigan Papers on Paleontology 36:1-122
  3. ^ а б в Solé, Floréal (1. 9. 2014). „New carnivoraforms from the early Eocene of Europe and their bearing on the evolution of the Carnivoraformes”. Palaeontology (на језику: енглески). 57 (5): 963—978. ISSN 1475-4983. doi:10.1111/pala.12097. 
  4. ^ Juhn, M. S.; Balisi, M. A.; Doughty, E. M.; Friscia, A. R.; Howenstine, A. O.; Jacquemetton, C.; Marcot, J.; Nugen, S.; Van Valkenburgh, B. (2024). „Cenozoic climate change and the evolution of North American mammalian predator ecomorphology”. Paleobiology: 1—10. doi:10.1017/pab.2024.27 . 
  5. ^ K. Christopher Beard; Mary R. Dawson (2009). „Early Wasatchian Mammals of the Red Hot Local Fauna, Uppermost Tuscahoma Formation, Lauderdale County, Mississippi”. Annals of Carnegie Museum. 78 (3): 193—243. doi:10.2992/007.078.0301. 
  6. ^ Heinrich, R. E.; Strait, S. G.; Houde, P. (2008). „Earliest Eocene Miacidae (Mammalia: Carnivora) from northwestern Wyoming”. Journal of Paleontology. 82 (1): 154—162. doi:10.1666/05-118.1. 
  7. ^ Jerry J. Hooker (2010). "The mammal fauna of the early Eocene Blackheath Formation of Abbey Wood, London". Palaeontographical Society. стр. 1—162. ISSN 0269-3445. 
  8. ^ Solé, Floréal; Gheerbrant, Emmanuel; Godinot, Marc (2013). „The "miacids" (Carnivoraformes, Mammalia) from the Early Eocene locality of Le Quesnoy (MP7, France); first occurrence of Vassacyon in Europe”. Comptes Rendus Palevol. 12 (4): 191—202. doi:10.1016/j.crpv.2013.05.001. 
  9. ^ P. D. Gingerich (1983) "Systematics of Early Eocene Miacidae (Mammalia, Carnivora) in the Clark's Fork Basin, Wyoming." Contributions from the Museum of Paleontology, University of Michigan 26(10):197-225
  10. ^ а б Solé, Floréal; Smith, Thierry; De Bast, Eric; Codrea, Vlad; Gheerbrant, Emmanuel (2016). „New carnivoraforms from the latest Paleocene of Europe and their bearing on the origin and radiation of Carnivoraformes (Carnivoramorpha, Mammalia)”. Journal of Vertebrate Paleontology. 36 (2): e1082480. ISSN 0272-4634. doi:10.1080/02724634.2016.1082480. 
  11. ^ Flynn, John J.; Finarelli, John A.; Spaulding, Michelle (2010). „Phylogeny of the Carnivora and Carnivoramorpha, and the use of the fossil record to enhance understanding of evolutionary transformations”. Ур.: Goswami, Anjali; Friscia, Anthony. Carnivoran evolution. New views on phylogeny, form and function. Cambridge University Press. стр. 25–63. ISBN 9781139193436. doi:10.1017/CBO9781139193436.003. 
  12. ^ Solé, Floréal; Smith, Richard; Coillot, Tiphaine; de Bast, Eric; Smith, Thierry (2014). „Dental and tarsal anatomy of Miacis latouri and a phylogenetic analysis of the earliest carnivoraforms (Mammalia, Carnivoramorpha)”. Journal of Vertebrate Paleontology. 34 (1): 1—21. ISSN 0272-4634. doi:10.1080/02724634.2013.793195. 
  13. ^ Tomiya, S.; Zack, S. P.; Spaulding, M.; Flynn, J. J. (2021). „Carnivorous mammals from the middle Eocene Washakie Formation, Wyoming, USA, and their diversity trajectory in a post-warming world”. Journal of Paleontology. 95 (Supplement S82): 1—115. doi:10.1017/jpa.2020.74.