HHTDD je organsko jedinjenje, koje sadrži 6 atoma ugljenika i ima molekulsku masu od 468,168 Da.

HHTDD
Identifikacija
3D model (Jmol)
ChemSpider
  • [O-][N+](=O)N1C2C(N(C3C1N(C(=O)N3[N+](=O)[O-])[N+](=O)[O-])[N+](=O)[O-])N(C(=O)N2[N+](=O)[O-])[N+](=O)[O-]
Svojstva
C6H4N12O14
Molarna masa 468,168
Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje materijala (na 25 °C [77 °F], 100 kPa).
Reference infokutije

HHTDD (heksanitroheksaazatriciklododekandion) je snažno eksplozivno jedinjenje, ali osetljivo na vlagu. To je u suštini otvoreni analog jedinjenja cikličnog nitroamina kao što je CL-20. Iako je veoma eksplozivan, sa brzinom detonacije čak većom od one kod CL-20, HHTDD se lako razlaže u prisustvu čak i tragova vode, što ga čini nepodesnim za bilo kakvu praktičnu primenu.[1] Takođe je i organsko jedinjenje, koje sadrži 6 atoma ugljenika i ima molekulsku masu od 468,168 Da.

U koncentrovanoj hlorovodoničkoj kiselini, 1,4-formil-2,3,5,6-tetrametilpiperazin reaguje sa ureom da bi se dobio 2,4,6,8,10,12-heksaazatriciklo dodekan-5,11-dion dihidrohlorid hidrat. Zatim izvršite nitriranje da biste dobili proizvod HHTDD.

Osobina Vrednost
Broj akceptora vodonika 14
Broj donora vodonika 0
Broj rotacionih veza 6
Particioni koeficijent[2] (ALogP) 11,1
Rastvorljivost[3] (logS, log(mol/L)) -16,0
Polarna površina[4] (PSA, Å2) 328,5

Vidi još

уреди

Reference

уреди
  1. ^ Vedachalam, Murugappa; Ramakrishnan, Vayalakkavoor T.; Boyer, Joseph H.; Dagley, Ian J.; Nelson, Keith A.; Adolph, Horst G.; Gilardi, Richard; George, Clifford; Flippen-Anderson, Judith L. (1991). „Facile synthesis and nitration of cis-syn-cis-2,6-dioxodecahydro-1H,5H-diimidazo[4,5-b:4',5'-e]pyrazine”. The Journal of Organic Chemistry. 56 (10): 3413—3419. doi:10.1021/jo00010a043. 
  2. ^ Ghose, A.K.; Viswanadhan V.N. & Wendoloski, J.J. (1998). „Prediction of Hydrophobic (Lipophilic) Properties of Small Organic Molecules Using Fragment Methods: An Analysis of AlogP and CLogP Methods”. J. Phys. Chem. A. 102: 3762—3772. doi:10.1021/jp980230o. 
  3. ^ Tetko IV, Tanchuk VY, Kasheva TN, Villa AE (2001). „Estimation of Aqueous Solubility of Chemical Compounds Using E-State Indices”. Chem Inf. Comput. Sci. 41: 1488—1493. PMID 11749573. doi:10.1021/ci000392t. 
  4. ^ Ertl P.; Rohde B.; Selzer P. (2000). „Fast calculation of molecular polar surface area as a sum of fragment based contributions and its application to the prediction of drug transport properties”. J. Med. Chem. 43: 3714—3717. PMID 11020286. doi:10.1021/jm000942e. 

Literatura

уреди

Spoljašnje veze

уреди