Ђорђе Аријанит Комниновић

Ђорђе Аријанит Комниновић големи (алб. Gjergj Arianit Komneni; око 13831463) је био средњовековни великаш и господар области између Шкундре и Војуше.

Ђорђе Аријанит Комниновић
Биста Ђорђа Аријанитија (Скендербегов музеј, Крује)
Датум рођења1383
Датум смрти1463.
СупружникМарија Музака
Пиетрина Франконе

У писму краљу Напуља потписао се као Комниновић,[1] а Марин Барлети пише Arianithes Thopia Golemus[2]. Придјев големи је словенског поријекла и значи велики, великаш, славни... Један документ из 1452. године га назива "Golemi Arenit Comninovich de Albania".[3]

Године 1432. подигао је устанак против Османлија. Први је феудалац у области Албаније, који је побиједио султанову војску и овај је 1439. године био принуђен да призна његову независност. То му је обезбиједило посебан углед у Европи. У циљу очувања независности, склапа савез са папом, краљем Напуља (1451) и Млетачком републиком (од које добија војводску титулу, 1456. године и признавање власти од Скадра до Драча). Ипак, био је принуђен напустити Албанију, шездесетих година XV вијека, склонивши се на територију Млетачке републике, гдје је и умро.

Аријанитова кћерка Андроника била је удата за Ђурђа Кастриота Скендербега, а Ангелина за Стефана Бранковића (сина српског деспота Ђурђа Бранковића). Аријанитова кћерка Гојислава, била је прва жена Ивана Црнојевића, а његов син Ђурђе се 1499. године склонио из Зете — код ујчевине (Константина Аријанита) у Милано.

Референце

уреди
  1. ^ Schmitt, Oliver (2011). Skandermbeg et les sultans. стр. 71. 
  2. ^ Barleti, Marin. Historia de uita et gestis Scanderbegi Epirotarum principis, Secvndvs, XVII. стр. 17. 
  3. ^ Marinescu, Constantin (1994). La politique orientale d'Alfonse V d'Aragón, roi de Naples (1416-1458), напомена: цитирана страна књиге на линку недостаје. Institut d'Estudis Catalans. стр. 176. 

Литература

уреди