Отворите главни мени

Свети мученик Ђорђе Кратовац је хришћански светитељ српског[1] порекла[2] [3] из града Кратова (данас у Северној Македонији). Пострадао је у Софији 1515, због чега се поштује и као Св. Георгије Нови или Св. Георгије Софијски.

Ђорђе Кратовац
Св. Ѓорѓи Кратовски (Св. Атанасиј -Журче).jpg
Свети мученик Ђорђе Кратовац
Датум рођења1497.
Место рођењаКратово
 Османлијско царство
Датум смрти(1515-02-24)24. фебруар 1515.
Место смртиСофија
 Османлијско царство
Свети Ђорђе Кратовац у цркви Св. пророка Јеремије, Милошево (савремена црквена иконографија)

Ђорђе је рођен у Старој Србији, у вароши Кратову 1497. године, од родитеља Димитрија и Саре.[4] После описмењавања у родном месту, учио је златарски занат - постао кујунџија, а кад му је рано умро отац отишао је у "српски Средац"[5] (потоњу Софију). У Средцу се настанио код тамошњег свештеника поп Петра (Пеје), и ту даље усавршавао златарски занат. Пошто се прочуо по великој смерности и побожности, посећивао га је неки муслимански "софта" (провокатор), који је са њим полемисао и убеђивао га да промени веру. Када је имао осамнаест година Турци су га хтели насилно потурчити, међутим Ђорђе није хтео да се одрекне хришћанске вере.[6] Због тога су га софијски Турци јаничари затворили и мучили, а потом и живог спалили на ломачи 11. фебруара 1515. године у Софији, за време султана Селима I. Тада је његов домаћин и заштитник Петар,[7] познатији као свештеник Пеја написао његово житије у Софији,[8] а потом и јеромонах Илија 1539. године у Русији.

Поред Светог Игумана Паисија, Свете Злате Мегленске и Ђакона Авакума спада у ред најпознатијих новомученика међу Србима православне вере. Прогласила га је српска црква за светитеља "Ђорђа Новог". У манастиру Студеници на фрески из 16. века, представљен је светац у народној ношњи[9]: са дугачком црвеном антеријом узаних рукава, а над њим дугачки химатион без рукава који се испод грла закопчава; рукави слободно висе. Српски сликар Ђорђе Крстић је насликао икону "Св. Ђорђе Кратовац".[10] Учитељски календар "Светлост" је 1925. године објавио дугачку песму о искушењима Св. Ђорђа Кратовца.[11]

Српска православна црква слави га 11. фебруара по црквеном, а 24. фебруара по грегоријанском календару. У његовом родном месту Кратову је 1929. године освећена нова православна црква посвећена "Св. Ђорђу - Србину Кратовцу".[12] Бугарска православна црква слави га 11. фебруара.

РеференцеУреди

  1. ^ М.Ђ. Милићевић: "Ђорђе Кратовац светитељ Србин", Београд 1886. године
  2. ^ Л. Мирковић, Свети Ђорђе Кратовац, Браство 19 (1924), стр. 165.
  3. ^ Д. Богдановић, Житије Ђорђа Кратовца од попа Пеје, Летопис Матице српске 422, св. 1-2 (јул-август 1978), стр. 257.
  4. ^ "Босанско-херцеговачки источник", Сарајево 1. април 1892. године
  5. ^ "Балкански рат у слици и речи", Београд 1913. године
  6. ^ "Школски гласник", Нови Сад 1912. године
  7. ^ "Сион", Београд 31. јануар 1875. године
  8. ^ "Време", Београд 25. фебруар 1931. године
  9. ^ "Српски народ", Београд 1. мај 1943. године
  10. ^ "Време", Београд 1. мај 1934. године
  11. ^ "Време", Београд 15. јануар 1925. године
  12. ^ "Време", Београд 18. јул 1929. године

ЛитератураУреди

  • Драгутин Ј. Илић: "Ђорђе Кратовац" (драма), 1893. године
  • Марковић: "Св. Ђорђе Кратовац", Београд 1925. године

Спољашње везеУреди

Велики део овог текста је преузет из охридског пролога Светог владике Николаја Велимировића. Он не подлеже ауторским правима