Јарослав Кандић
Јарослав Кандић је био академски сликар и професор ликовне уметности, иницијатор и прегалац културних дешавања у Бору од 1961. до 1973. године.
Биографија уреди
Јарослав Кандић је рођен 1931. године у Лазаревцу, а умро у Београду 2004. године. Детињство је провео у Бору - до своје четрнаесте године (1945.), када се одселио у Београд где је завршио средњу школу а затим и Ликовну академију. Дипломирао је 1959. године на академији за ликовне уметности у Београду у класи професора Недељка Гвозденовића, затим је завршио постдипломске студије у класи професора Зоре Петровић као стипендиста Савезног извршног већа. За постигнут успех на Академији је награђен путовањем у Париз, а 1959-1960. године је постао и члан Удружења ликовних уметника Србије (УЛУС).
У Бор се вратио 1961. године, био је професор гимназије Бора Станковић до 1969. године а једно време и сарадник листа Колектив. За уметнички и педагошки ангажман добитник је Октобарске награде Бора 1964. године. У Бору је живео близу дванаест година и за то време је активно исказивао свој стваралачки сензибилитет кореспондирајући са непосредним окружењем насликао је преко стотину слика које је тематски подарио Бору кроз своје изложбе, а кроз педагошки и друштвени ангажман значајно је и подстицајуће утицао на борску средину да у њој пробуди интересовање за уметност.
Своје стваралаштво је представио самосталним изложбама 1961, 1962, 1963, 1966, 1969 и 1972 године док је био у Бору, а затим ретроспективном изложбом 1999. године. Организовао је више самосталних изложби у Бору, посебно у борским школама, као и у Зајечару и Мајданпеку.[1]
Своја бројна ликовна дела које је мотивски и поетски везао за Бор и ове крајеве. Истовремено је више пута излагао на Октобарском салону у Београду и у Бору и околини на изложбама а запажену изложбу је имао са песником Рајком Чукићем.
Подстицао је и организовао изложбу колекције уметнички обликованог бакра са Томиславом Миленковићем, кога борска јавност познаје по имену Тома Фунташ, радником уметником из Бора[2], а био је и иницијатор гостовања у Бор познатих имена културног живота и стваралаца филма Душана Макавејева и музике Јосипа Вошњака.[3]
Објављивао је цртеже и вињете као и критичке приказе изложби и културних збивања у Борском Колективу чији је сарадник једно време био.
У Београду је од 1973. године наставио свој педагошки рад са младима у Четрнаестој београдској гимназији.
Према оценама Николе Кусовца историчара уметности његов уметнички израз се кретао од класичне уметности до експресивне фигурације као и експресивне и лирске поетике.[4]
Један број његових слика се данас чува у фонду уметничке збирке Музеја рударства и металургије у Бору.
Референце уреди
- ^ Кабић, Душан (4. 5. 2009). „IN MEMORIAM: ЈАРОСЛАВ КАНДИЋ”. Народна библиотека Бор, Бележница бр. 11. Приступљено 30. 5. 2023.
- ^ Милошевић, Божидар. „Коначно, тандем”. Народна библиотека Бор, Дигитални завичај. Приступљено 30. 5. 2023.
- ^ Станковић, Момчило. „Бор инспирише уметничко стварање”. Народна библиотека Бор, Дигитални завичај, Лист Колектив, 1965, бр 173. Приступљено 30. 5. 2023.
- ^ Кусовац, Никола. „РТС Културна баштина, Палета културног наслеђа: Јарослав Кандић, 21.25 мин”. Приступљено 30. 5. 2023.
