Јевгенија Лазаревна Клем (девојачко: Радаковић) (Одеса 20. децембар 1898, Београд3. септембар 1953) је српска, украјинска и совјетска учитељица, вођа групе отпора у концентрационом логору Равенсбрик. [1]

Јевгенија Лазаревна Клем
Датум рођења(1898-12-20)20. децембар 1898.
Место рођењаБеоград, Краљевина Србија
Датум смрти3. септембар 1953.(1953-09-03) (54 год.)
Место смртиОдеса, СССР

Биографија уреди

Јевгенија Лазаревна Клем рођена је 20. децембра 1898. године у Београду у породици Србина Лазара Радаковића и Рускиње. Године 1903. породица се преселила у Одесу. Године 1917. завршила је гимназију.

Била је учесник грађанског рата у Русији. Током грађанског рата удала се за литванског војника Роберта Клема. После рата се вратила у Одесу, дипломирала на Одеском заводу за народно образовање, држала је курс о методици наставе на Одеском педагошком институту.

Током нацистичке инвазије 1941-1945, служила је као војни болничар и преводилац у Приморској војсци, учествовала у одбрани Одесе и Севастопоља и била вођа једне од група отпора у концентрационом логору Равенсбрик. [2] [3]

Од 1946. до 1953. предавала је на историјском факултету Одеског државног педагошког института по имену К. Д. Ушинског. [4]

Преминула је 3. септембра 1953. године, сахрањена је на 2. хришћанском гробљу у Одеси.

На гробу је 1964. године подигнут споменик, направљен о трошку бивших затвореника концентрационог логора Равенсбрик и колега са педагошког завода.

Рекли су о Јевгенији уреди

  • „Јевгенија Клем је у заточеништву постала узор правог војника који се свим могућим средствима бори против непријатеља до последњег даха. За многе њене пријатеље, она је остала узор отпорности и оптимизма...“— Т. Пастушенко.
  • „Јевгенија је била душа и ум не само совјетског Отпора, већ и читавог антифашистичког Отпора у логору...“ — Ерика Бучман.
  • „Ова храбра жена успела је да нас уједини у једну пријатељску породицу... Од првих дана нашег боравка у логору на све начине се трудила да нас заштити од очаја, безнађа, уливала веру у победу, настојала да борити се за живот..." — В. Мелешченко.

Референце уреди

  1. ^ „Da li su Rusi mučili Nemce? Dopisnik: Kamp krevet. Nacisti su tjerali zatvorenice na prostituciju - Arhiv. Šta je čekalo snajperistu u njemačkom zarobljeništvu”. podarilove.ru. Приступљено 2022-12-02. 
  2. ^ N.N (2017-11-13). „Logor u kojem su žene bile "pokusni kunići" i tjerane na rad do smrti”. Nezavisne novine (на језику: српски). Приступљено 2022-12-02. 
  3. ^ „Vojnice u njemačkom zarobljeništvu. Peto poglavlje iz knjige „Zarobljeništvo”. kerchtt.ru. Приступљено 2022-12-02. 
  4. ^ Память огненных лет 1990.

Литература уреди

  • Память огненных лет: О випускниках, студентах и сотрудниках института — учасниках Великой Отечественной войны / ОГПИ им. К. Д. Ушинського; Авт.-сост.: К. Б. Бабенко, К. А. Бондаренко, В. Г. Орищенко. — Одесса : Маяк, 1990. — 119 с. (језик: руски)
  • М. Коршунов Трилистник // Правда. — 1982. — 3 апреля. (језик: руски)
  • Історики Південноукраїнського національного педагогічного університету імені К. Д. Ушинського: Біографічний словник / В. М. Букач . — Одеса : ПНПУ, 2020. — С. 39.
  • Медников А. М. Берлинская тетрадь // Доля бессмертия. — Москва : Советский писатель, 1973. — 512 с. (језик: руски)

Спољашње везе уреди