Отворите главни мени

Јован Мирковић (1. новембар 1943, Брезовац Субоцки, Новска, Краљевина Југославија) је српски историчар специјализован за проучавање геноцида и холокауста, Други светски рат и историју Западног Балкана у 20. веку.[1]

Јован Мирковић
Датум рођења(1943-11-01)1. новембар 1943.(76 год.)
Место рођењаБрезовац Субоцки, Новска
 Краљевина СХС
Пољепроучавање геноцида и холокауста, Други светски рат, Западни Балкан у 20. веку
ИнституцијаСпо­мен подруч­је Јасе­но­вац, Музеј жртава геноцида у Београду

ОбразовањеУреди

За­вр­шио Пе­да­го­шку ака­де­ми­ју у Пе­три­њи и по­ло­жио струч­ни ис­пит за звање на­став­ни­ка, затим Фи­ло­зоф­ски фа­кул­тет Универ­зи­те­та у Са­ра­је­ву, гру­па Историја, стекавши струч­ни на­зи­в про­фе­сор исто­ри­је. Струч­ни ис­пит за зва­ње кустоса положио у Музеј­ском до­ку­мен­та­и­оном цен­тру у За­гре­бу 1991. Стручно звање вишег кустоса стекао 2007, а музејског саветника 2012 (Народни музеј у Београду, Комисије за стицање виших стручних звања). На Фи­ло­зоф­ском факулте­ту у Са­ра­је­ву био на пост­ди­плом­ским сту­ди­ја­ма, ко­је су пре­ки­ну­те због рат­них де­ша­ва­ња де­ве­де­сетих го­ди­на.

КаријераУреди

Ра­дио је у при­вре­ди и у про­све­ти (на­став­ник и ди­рек­тор школе), а у обла­сти кул­ту­ре, од 1. септембра 1978. године: у Спо­мен подруч­ју Јасе­но­вац као ди­рек­тор у два мандата (1978-1980. и 1990-1991), директор Народног свеучилишта Новска (1980-1984). У периоду 1984-1990. био на изборним и именованим функцијама, а у Му­зе­ју жр­та­ва ге­но­ци­да у Бе­о­гра­ду у стал­ном радном од­но­су од 1. марта 1999, на рад­ном ме­сту ку­сто­са-ис­тра­жи­ва­ча. Пре­кид ра­да у зва­њу, од 1991. до 1999, на­стао је због рат­них де­ша­ва­ња.

Као ди­рек­тор Спо­мен под­руч­ја Ја­се­но­вац, ор­га­ни­зо­вао и спро­во­дио истражи­ва­ња спо­ме­нич­них (гро­би­шних) ло­ка­ли­те­та, уре­ђе­ње простора, прикупљање и об­ра­ду му­зеј­ске гра­ђе и ње­ну пре­зен­та­ци­ју, рад са по­се­ти­о­ци­ма (више од 400.000 го­ди­шње), из­да­вач­ку делат­ност (пре­ко 40 на­сло­ва по­себ­них издања).

У Му­зе­ју жр­та­ва ге­но­ци­да, уже под­руч­је ис­тра­жи­ва­ња су зло­чи­ни геноцида и рат­ни зло­чи­ни у вре­ме Другог свет­ског ра­та, по­себ­но у Не­за­ви­сној Држа­ви Хр­ват­ској. Од програмских активности Музеја, посебан ангажман је на прикупљању и об­ра­ди гра­ђе (дигитализација и унос у про­грам за ар­хи­ви­ра­ње и пре­тра­жи­ва­ње), обављање послова уредника издавачке делатности, суделовање са резултатима рада ужег подручја истраживања на на­уч­ним ску­по­ви­ма, објављивање радова у публикацијама, сарадња са сродним институцијама у свету, изложбена делатност Музеја (повремене и покретне изложбе).

Изабрана библиографијаУреди

Монографије

  • Из­вје­штај Спо­мен под­руч­ја Ја­се­но­вац (Ана­ли­за ста­ња и смјер­ни­це раз­во­ја), при­ре­дио: Јован Мир­ко­вић, Ја­се­но­вац, Спо­мен под­руч­је, 1980, 56.
  • Подсјећање: Спомен обиљежје у Глини – незавршен пројекат (каталог изложбе), коауторство: Јован Мирковић, Милојко Будимир и Драган Чубрић.
  • Об­ја­вље­ни из­во­ри и ли­те­ра­ту­ра о ја­се­но­вач­ким ло­го­ри­ма, „Гра­фо­Марк“ Лак­та­ши, „Бесједа“, Ба­ња Лу­ка, Му­зеј жр­та­ва ге­но­ци­да Бе­о­град, Ба­ња Лу­ка – Бе­о­град, 2000. Елек­трон­ско из­да­ње: Ја­се­но­вац – До­ња Гра­ди­на, Ин­ду­стри­ја смр­ти 1941-1945, ЦД-РОМ са електрон­ском би­бли­о­те­ком, „Све­тло­пи­сно оде­ље­ње“, Бе­о­град, 2005. На интернету: www.jasenov­ac-­in­fo, и www.rastko.rs.
  • ­Би­ли су са­мо де­ца, Ја­се­но­вац гроб­ни­ца 19.432 де­вој­чи­це и дечака = They We­re Only Chil­d­ren, Ja­se­no­vac Crypt of 19.432 Girls and Boys, коау­тор­ство са Дра­го­јем Лу­кићем (ка­та­лог из­ло­жбе), Бе­о­град, Му­зеј жр­та­ва ге­но­ци­да, 2002. Друго из­ме­ње­но из­да­ње, Бе­о­град, Му­зеј жр­та­ва ге­но­ци­да, 2006. Ca­ta­lo­go del­la mo­stra: Era­no so­lo bam­bi­ni, Ja­se­no­vac tom­ba di 19.432 bam­bi­ne e bambi­ni – Ca­ta­lo­gue of exi­bi­ti­on: They We­re Only Chil­dren, Ja­se­no­vac Crypt of 19.432 Girls and Boys, треће измењено из­да­ње, Бе­о­град, Му­зеј жр­та­ва геноцида, 2006. Четврто из­ме­ње­но и допуњено из­да­ње: Бе­о­град, Му­зеј жр­та­ва гено­ци­да, 2011.
  • Губим Невино Свој Живот Због Неваљали и Проклети Људи“, Злочини геноцида и ратни злочини против цивилног становништва на југословенским просторима 1941-1945. године (са документарних фотографија) = „I’m losing my Life Because of Wicked and Cursed People“, The Crime of Genocide and War Crimes Against Civilian Population in the Yugoslav Territory 1941-1945 (with documentary photographs) (ка­та­лог из­ло­жбе), ко­а­у­тор­ство, Му­зеј жр­та­ва ге­но­ци­да, Бе­о­град 2011.

РеференцеУреди

  1. ^ Јован Мирковић, биографија и пуна библиографија, Музеј жртава геноцида, Београд

Спољашње везеУреди