Википедија

Јован Мирковић

Јован Мирковић (Брезовац Субоцки, Новска, Краљевина Југославија 1. новембар 1943 — Београд, Србија 25. април 2020) био је српски историчар специјализован за проучавање геноцида и холокауста, Други светски рат и историју Западног Балкана у 20. веку.[1]

Јован Мирковић
Лични подаци
Датум рођења(1943-11-01)1. новембар 1943.
Место рођењаБрезовац Субоцки, Новска, Краљевина Југославија (дејуре)
НДХ (дефакто)
Датум смрти25. април 2020.(2020-04-25) (76 год.)
Место смртиБеоград, Србија
Научни рад
Пољепроучавање геноцида и холокауста, Други светски рат, Западни Балкан у 20. веку
ИнституцијаСпо­мен подруч­је Јасе­но­вац, Музеј жртава геноцида у Београду

Образовање

уреди

За­вр­шио Пе­да­го­шку ака­де­ми­ју у Пе­три­њи и по­ло­жио струч­ни ис­пит за звање на­став­ни­ка, затим Фи­ло­зоф­ски фа­кул­тет Универ­зи­те­та у Са­ра­је­ву, гру­па Историја, стекавши струч­ни на­зи­в про­фе­сор исто­ри­је. Струч­ни ис­пит за зва­ње кустоса положио у Музеј­ском до­ку­мен­та­и­оном цен­тру у За­гре­бу 1991. Стручно звање вишег кустоса стекао 2007, а музејског саветника 2012 (Народни музеј у Београду, Комисије за стицање виших стручних звања). На Фи­ло­зоф­ском факулте­ту у Са­ра­је­ву био на пост­ди­плом­ским сту­ди­ја­ма, ко­је су пре­ки­ну­те због рат­них де­ша­ва­ња де­ве­де­сетих го­ди­на.

Каријера

уреди

Ра­дио је у при­вре­ди и у про­све­ти (на­став­ник и ди­рек­тор школе), а у обла­сти кул­ту­ре, од 1. септембра 1978. године: у Спо­мен подруч­ју Јасе­но­вац као ди­рек­тор у два мандата (1978-1980. и 1990-1991), директор Народног свеучилишта Новска (1980-1984). У периоду 1984-1990. био на изборним и именованим функцијама, а у Му­зе­ју жр­та­ва ге­но­ци­да у Бе­о­гра­ду у стал­ном радном од­но­су од 1. марта 1999, на рад­ном ме­сту ку­сто­са-ис­тра­жи­ва­ча. Пре­кид ра­да у зва­њу, од 1991. до 1999, на­стао је због рат­них де­ша­ва­ња.

Као ди­рек­тор Спо­мен под­руч­ја Ја­се­но­вац, ор­га­ни­зо­вао и спро­во­дио истражи­ва­ња спо­ме­нич­них (гро­би­шних) ло­ка­ли­те­та, уре­ђе­ње простора, прикупљање и об­ра­ду му­зеј­ске гра­ђе и ње­ну пре­зен­та­ци­ју, рад са по­се­ти­о­ци­ма (више од 400.000 го­ди­шње), из­да­вач­ку делат­ност (пре­ко 40 на­сло­ва по­себ­них издања).

У Му­зе­ју жр­та­ва ге­но­ци­да, уже под­руч­је ис­тра­жи­ва­ња били су зло­чи­ни геноцида и рат­ни зло­чи­ни у вре­ме Другог свет­ског ра­та, по­себ­но у Не­за­ви­сној Држа­ви Хр­ват­ској. Од програмских активности Музеја, посебан ангажман имао је на прикупљању и об­ра­ди гра­ђе (дигитализација и унос у про­грам за ар­хи­ви­ра­ње и пре­тра­жи­ва­ње) и обављању послова уредника издавачке делатности.

За његове заслуге и животно дјело, на предлог Његовог Преосвештенства владике Пакрачко-славонског г. Јована, Свети Архијерејски Синода Српске православне цркве 30. јануара 2020. године одликовао га је Орденом Светог Деспота Стефана Лазаревића. Преминуо је у Београду 25. априла 2020. године.[2]

Орден Светог деспота Стефана Лазаревића добио је постхумно 2021. године.[3]

Изабрана библиографија

уреди

Монографије

  • Из­вје­штај Спо­мен под­руч­ја Ја­се­но­вац (Ана­ли­за ста­ња и смјер­ни­це раз­во­ја), при­ре­дио: Јован Мир­ко­вић, Ја­се­но­вац, Спо­мен под­руч­је, 1980, 56.
  • Подсјећање: Спомен обиљежје у Глини – незавршен пројекат (каталог изложбе), коауторство: Јован Мирковић, Милојко Будимир и Драган Чубрић.
  • Об­ја­вље­ни из­во­ри и ли­те­ра­ту­ра о ја­се­но­вач­ким ло­го­ри­ма, „Гра­фо­Марк“ Лак­та­ши, „Бесједа“, Ба­ња Лу­ка, Му­зеј жр­та­ва ге­но­ци­да Бе­о­град, Ба­ња Лу­ка – Бе­о­град, 2000. Елек­трон­ско из­да­ње: Ја­се­но­вац – До­ња Гра­ди­на, Ин­ду­стри­ја смр­ти 1941-1945, ЦД-РОМ са електрон­ском би­бли­о­те­ком, „Све­тло­пи­сно оде­ље­ње“, Бе­о­град, 2005. На интернету: www.jasenov­ac-­in­fo, и www.rastko.rs.
  • ­Би­ли су са­мо де­ца, Ја­се­но­вац гроб­ни­ца 19.432 де­вој­чи­це и дечака = They We­re Only Chil­d­ren, Ja­se­no­vac Crypt of 19.432 Girls and Boys, коау­тор­ство са Дра­го­јем Лу­кићем (ка­та­лог из­ло­жбе), Бе­о­град, Му­зеј жр­та­ва ге­но­ци­да, 2002. Друго из­ме­ње­но из­да­ње, Бе­о­град, Му­зеј жр­та­ва ге­но­ци­да, 2006. Ca­ta­lo­go del­la mo­stra: Era­no so­lo bam­bi­ni, Ja­se­no­vac tom­ba di 19.432 bam­bi­ne e bambi­ni – Ca­ta­lo­gue of exi­bi­ti­on: They We­re Only Chil­dren, Ja­se­no­vac Crypt of 19.432 Girls and Boys, треће измењено из­да­ње, Бе­о­град, Му­зеј жр­та­ва геноцида, 2006. Четврто из­ме­ње­но и допуњено из­да­ње: Бе­о­град, Му­зеј жр­та­ва гено­ци­да, 2011.
  • Губим Невино Свој Живот Због Неваљали и Проклети Људи“, Злочини геноцида и ратни злочини против цивилног становништва на југословенским просторима 1941-1945. године (са документарних фотографија) = „I’m losing my Life Because of Wicked and Cursed People“, The Crime of Genocide and War Crimes Against Civilian Population in the Yugoslav Territory 1941-1945 (with documentary photographs) (ка­та­лог из­ло­жбе), ко­а­у­тор­ство, Му­зеј жр­та­ва ге­но­ци­да, Бе­о­град 2011.

Референце

уреди
  1. ^ Јован Мирковић, биографија и пуна библиографија Архивирано на сајту Wayback Machine (10. јун 2015), Музеј жртава геноцида, Београд
  2. ^ „Преминуо Јован Мирковић, предратни директор Спомен-подручја Јасеновац”. РТС. 25. 4. 2020. Приступљено 26. 4. 2020. 
  3. ^ „Признање за дугогодишњу борбу за очување сећања на Мученике јасеновачке (СПЦ, 10. септембар 2021)”. Архивирано из оригинала 10. 09. 2021. г. Приступљено 10. 09. 2021. 

Спољашње везе

уреди


Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Јован_Мирковић&oldid=28529460”