Јован Раул Петралифас
Овај чланак можда захтева чишћење и/или прерађивање како би се задовољили стандарди квалитета Википедије. Проблем: Код референцирања књига, користити Харвард стил цитирања. |
Јован Комнин Раул Дука Анђел Петралиф ((Грчки: Ἱωάννης Κομνηνός Ῥαούλ Δούκας Ἄγγελος Πετραλίφας; умро 1274. године) био је византијски племић и војни заповедник за време цара Михаила VIII Палеолога (1259–1282).
Живот
уредиЈован Раул Петралиф је био најстарији син Алексија Раула и неименоване нећака цара Никеје Јована III Дуке Ватаца (1221–1254). Имао је још три брата, од којих су двојица позната по имену, пинкерн Манојло и Исак.[1][2][3] Породица Раул као и све породице старе аристократије, патиле су под владавином цара Теодора II Ласкариса (1254–1258) који је настојао да смањи моћ и утицај племства. Цар Теодор II Ласкарис је уместо тога фаворизовао људе скромног порекла, међу којима су били браћа Музалон. Једна од Јованових сестара била је удата за царевог штићеника, Ђорђа Музалона, док су Јован и његова браћа били затворени (тачан датум није јасан).[4][5]
Сходно томе, породица је активно подржавала убиство браће Музалон 1258. године, након смрти цара Теодора II. После узурпације цара Михаила VIII Палеолога (1259–1282), награђени су високим државним функцијама: после својих војних успеха у наредних неколико година, Јован је именован протовестијаром, наследивши титулу од Ђорђа Музалона.[6][7] Цар Михаило VIII је 1259. године, послао Јована заједно са Јованом Палеологом и Алексијем Стратигопулом у поход против епирско-ахајског савеза у Македонији, који се завршио одлучујућом никејском победом у бици код Пелагоније. После победе, Стратигопул и Раул су умарширали у Епир, заузели Арту и опсели Јањину. Њихова достигнућа је, међутим, брзо поништио Јован Дука, ванбрачни син епирског владара.[8][9] О њему се ништа даље не зна, осим да је умро око 1274. године.[10][11]
Породица
уредиГодине 1261. Јован се оженио Теодором Палеологином Кантакузин, нећаком цара Михаила VIII и удовицом Ђорђа Музалона. Са њом је имао најмање две ћерке, Ирену и Ану.[12] Ирена се удала за порфирогенита Константина Палеолога, трећег сина Михаила VIII.[13]
Референце
уреди- ^ ODB, Raoul (A. Kazhdan), p. 1771.
- ^ Polemis 1968, стр. 173
- ^ Macrides 2007, стр. 251, 259, 339, 342, 350
- ^ Polemis 1968, стр. 173
- ^ Macrides 2007, стр. 259, 298, 339, 342, 350
- ^ ODB, Raoul (A. Kazhdan), p. 1771.
- ^ Macrides 2007, стр. 339, 342
- ^ Polemis 1968, стр. 173
- ^ Macrides 2007, стр. 347, 357, 365
- ^ ODB, "Raoulaina, Theodora" (A.–M. Talbot), p. 1772.
- ^ Nicol 1994, стр. 36
- ^ Nicol 1994, стр. 35–36
- ^ Polemis 1968, стр. 160–161, 173
Литература
уреди- Kazhdan, Alexander, ур. (1991). The Oxford Dictionary of Byzantium. Oxford and New York: Oxford University Press. ISBN 0-19-504652-8.
- Macrides, Ruth (2007). George Akropolites: The History – Introduction, Translation and Commentary. Oxford: Oxford University Press. ISBN 978-0-19-921067-1.
- Nicol, Donald M. (1994). "Theodora Raoulaina, Nun and Scholar, c. 1240–1300". The Byzantine Lady: Ten Portraits, 1250–1500. Cambridge and New York: Cambridge University Press. pp. 33–47. ISBN 0-521-45531-6.
- Polemis, Demetrios I. (1968). The Doukai: A Contribution to Byzantine Prosopography. London: The Athlone Press.
- Vougiouklaki, Penelope (2003). "John Raoul". Encyclopedia of the Hellenic World, Asia Minor. Foundation of the Hellenic World. Retrieved 21 August 2012.
