Отворите главни мени

Јован Трифуноски (Вруток, 23. септембар 1914Београд, 1. фебруар 1997) је био српски и македонски географ и антропогеограф.

Јован Ф. Трифуноски
Јован Трифуноски.jpg
Проф. д-р Јован Трифуноски
Датум рођења(1914-09-23)23. септембар 1914.
Место рођењаВруток
Краљевина Србија
Датум смрти1. фебруар 1997.(1997-02-01) (82 год.)
Место смртиБеоград
Савезна Република Југославија
ПољеГеографија
Антропогеографија

Садржај

БиографијаУреди

Рођен је 23. септембра 1914. у селу Вруток код Гостивара у земљорадничкој породици. Основну школу завршио је у родном селу а седам разреда гимназије у Скопљу. Осми разред и дипломски испит положио је у Тетову. На Филозофски факултет у Скопљу уписао се 1935. и завршио га са успехом 1939. После завршених студија одлази у војску у Београду, где служи у Војно-географском институту. Из војске је изашао као геодетски потпоручник. Од новембра 1940. до марта 1941. био је асистент на географском институту при Филозофском факултету у Скопљу. Учествовао је у Априлском рату. За време окупације боравио је у Београду. Од 1941. до 1943, радио је као асистент на Геофрафском институту у Београду када је отпуштен, па је радио као професор географије у Другој и Петој београдској гимназији.

Године 1943. положио је државни асистенски испит који му је признат и од нових власти пред специјалном државном комисијом 1945. од 1943. до 1945. радио је као асистент на Београдском географском институту. Године 1946. пребачен је у на Скопље Скопски филозофски факултет где је као асистент радио до 1952, када добија звање универзитетског предавача. Докторирао је 1950. пред комисијом Сану одбранивши као тезу антропогеографску студију: Кумановско-прешевска Црна Гора. На Скопском Универзитету радио је до свог пензионисања 1979. године

Радио је у Београду и Скопљу као редовни и ванредни професор. Целог живота радио је на антропогеографским изучавањима, остварујући идеју Јована Цвијића, бар што се тиче јужног дела Југославије, о антропогеогрефском изучвању свих насеља у земљи-Едиција Насеља и порекло становништва. Објавио је велики број монографија и стручних расправа на тему антропогеографије у еминентним часописима као што су: Гласник српског географског друштва, Српски етнографски зборник, Гласник САНУ-а и у многим другим.[1]


Често је истицао српску етничку припадност и у својим радовима истицао српски карактер македонског становништва, не одричући савремено постојање македонске нације. Године 1995. то своје мишљење исказао је у делу Македонизирање Јужне Србије.[2] Од почетка 1984. год био је стално настањен у Београду, где је и умро 1. фебруара 1997. године.[3]

БиблиографијаУреди

  • Кумановско-прешевска Црана Гора, Београд 1951.
  • Кумановска област, Скопје 1974.
  • Кривопаланачка област
  • Сеоска насеља Скопске котлине, Скопје 1974.
  • Сеоска насеља Скопског поља
  • Скопска Црна Гора
  • Скопски Дервен
  • Поречието на Кадина река
  • Слив Маркове реке
  • Полог
  • Охридско-струшка област
  • Битољско-прилепска котлина
  • Кочанска котлина
  • Струмички крај
  • Овчепољска котлина
  • Кичевска котлина
  • Врањска котлина
  • Грделичка клисура
  • Качаничка клисура
  • Горња Пчиња
  • Македонска градска насеља
  • Албанско становништво у Ср Македонији
  • Турско становништво у Ср Македонији
  • О пореклу становништва у Струмичкој котлини
  • Македонизирање јужне Србије
  • Трифуноски, Јован Ф. (1990). „Велика сеоба Срба у народним предањима из Македоније” (PDF). Етнолошке свеске. 11: 54—61. 

ИзвориУреди

Спољашње везеУреди