Љубисав Андрић (Осладић, 28. март 1938Осладић, 20. фебруар 2002) био је српски књижевник, новинар и уредник. Писао је о Србији и градовима у Србији, а на страницама његових књига место су нашле историја, етнографија, археологија, поезија, путописни записи, сећања, старе мапе и гравире, привилегије, печати, грбови, скице, ликовне композиције, пејзажи и фотографије.

Љубисав Андрић
Лични подаци
Датум рођења(1938-03-28)28. март 1938.
Место рођењаОсладић, Краљевина Југославија
Датум смрти20. фебруар 2002.(2002-02-20) (63 год.)
Место смртиОсладић, СРЈ
НационалностСрбин
РелигијаПравославље
Образовање Факултет политичких наука
УниверзитетСвеучилиште у Загребу
Породица
СупружникЖељка Андрић
ДецаНебојша и Растко Андрић

У родном Ваљеву је похађао основну школу, у Шапцу је завршио учитељску средњу школу 1958, док је студирање наставио у Загребу, где је и дипломирао на Факултету политичких наука 1969.

Сарађивао је са великим бројем листова и часописа, био је сарадник у Гласу Подриња (1961-1965), затим главни уредник Гласа деце Подриња (1996), уредник у Радио Новом Саду (1970-1976), покретач и уредник музичког листа Ријека (1970-1972), коментатор Радио Загреба за Србију (1976-1991), директор Издавачког предузећа Матица српска (1992-1993). Кренуо је да објављује 1959. године, а последња књига коју је написао (О Бранковини: записи, студије и путописи) објављена је две године након његове смрти (2004).

Био је члан Друштва књижевника Војводине и Удружења књижевника Србије (од 1992. године).

Награде уреди

Признања уреди

Тренутно улице у два града у Србији носе назив по њему:

  • Улица Љубисава Андрића у Шапцу, од 2011. године
  • Улица Љубисава Андрића у Ваљеву, од 2019. године

Дела уреди

Приредио је и следеће књиге (потписан је као сарадник):

Референце уреди

  1. ^ „Књига Љубисава Андрића”. Ревија Колубара. Приступљено 14. 10. 2020.