Људевит Пасковић

Људевит Пасковић (Ludovico Paschale, око 15001551) био је петраркиста, најзначајнији пјесник которског ренесансног круга. Писао је на италијанском и латинском језику. У његовим двјема објављеним збиркама поезије (Rime volgari, 1549, на италијанском, и Carmina, 1551, на латинском), сем језичких, очитују се и поетичке разлике.

Људевит Пасковић
Датум рођења1500.
Датум смрти1551.

Његову италијанску поезију, гдје уз, политичке и пропагандне, доминирају пјесме љубавне тематике, а сонет је најчешћа форма, карактерише клишеизираност у слијеђењу обрасца Петраркиног љубавног романа и конвенционалност бембистичке поетике. Ипак, изузетно цијењен у своје вријеме, Пасковић је обезбиједио мјесто у неким репрезентативним антологијама свјетске лирике, његов непосредан утицај осјећа се код енглеског пјесника Томаса Лоџа, а посредан и у Шекспировим сонетима.

У чврстом ослонцу на класичне узоре(у првом реду Вергилија и Тибула), Пасковићева поезија на латинском језику, у облику силвија, у хексаметру, и елегија, доноси сличан тематски спектар као и италијанска. У збирци су заступљене љубавне, аутобиографске, политичке и пригодне пјесме. Међутим, утисак стварнијег и искренијег доживљаја љубави, сензуалност његове латинске еротике, као и живост мотивике у којој се преплиће митологија са разноврсним реминисценцијама и искуствима проживљеног, чине овај дио његовог опуса трајном вриједношћу латинске хуманистичке поезије.

ЛитератураУреди

  • Ротковић Радослав, Црногорско књижевно насљеђе, ГЗ, Титоград, 1976.
  • Пантић Мирослав, Књижевност на тлу Црне Горе и Бока которске од 16. до 18. века, СКЗ, Београд, 1990.
  • Пасковић Људевит, Свети пламен, приредио Радослав Ротковић, Библиотека Луча — антологија црногорске књижевности, ГЗ, Титоград 1987.
  • Бизанти-Пасквалић-Болица, Изабрана поезија, приредио Слободан Калезић, Књижевност Црне Горе од 12. до 19. вијека, књига 5, Цетиње, 1996.

Спољашње везеУреди