Агатирси или Агатирзи су били народ Скитског или Трачког поријекла. Живјели су почетком историјске ере око данашње ријеке Мориш (Банат, Ердељ), а касније у крајевима јужне Русије. Остаци њихове културе нађени су и у Винчи. За вријеме Даријевих похода на Ските нису учествовали у борбама против Персијанаца. Агатирси су се више пута сукобљавали са Дачанима, а после једног већег окршаја били су потиснути на сјевер. Према античким изворима живјели су раскошно, а посебно су цијенили злато које су посједовали у великим количинама и којим су украшавали тијела. Жене су им биле заједничке.

Антички народи на подручју Баната.

Агатирси су били први познати становници подручја данашње Војводине. Њима су вероватно били подређени Бачка и Срем. Први подаци о Агатирсима датирају из краја 6. века п. н. е. а последњи спомен се везује за 2. век нове ере. Агатирси су потиснути са подручја данашњег Баната у 4. веку п. н. е.

ИзвориУреди

  • Херодот их помиње у свом дјелу Историја на више мјеста. О њима између осталог каже:

"Кад су Агатирси видјели да им сусједи у паничном страху бјеже испред Скита, пошаљу, прије него што су Скити упали у њихову земљу, гласнике и забране Скитима да прелазе њихове границе, поручујући им да ће, у случају да покушају да пређу на њихову територију, прво морати са њима да се обрачунају. И Агатирси после те поруке заиста и поседну са војском своје границе са намјером да се одупру нападачима. А Меланхлени, Андрофаги и Неури нису се усудили да се бране приликом упада Скита и Персијанаца и, заборавивши на своје пријетње, јако се уплаше, те побјегну дубоко у пустињу у правцу сјевера. Скити пак не пређу на територију Агатирса, пошто су им ови то забранили, него намаме Персијанце из земље Неура у своју рођену земљу“.

Херодот је наводио мит по ком су Агатирси добили име по легендарном претку Агатирзису, сину Херакла и чудовишта Ехидне.

ЛитератураУреди

Спољашње везеУреди