Алуминијум Мостар
Алуминијум Мостар (бошњ. Aluminij Mostar) је дионичарско друштво за производњу алуминијума са сједиштем у Мостару (слив Бишће поље). Запошљавала је нешто више од 900 радника.
| Алуминијум д.д. Мостар | |
|---|---|
| метална | |
| Основано | 1977. |
| Угашено | 10. јул 2019. |
| Оснивачи | Energoinvest |
| Седиште | Мостар, Босна и Херцеговина |
| Производи | аноде, блокови, жица |
| Веб-сајт | www |
Постројења
уредиПостоје три постројења:[1]
- Анода
- Љеваоница
- Електролиза (укупно 256 ћелија).
Постројења имају капацитет за производњу око 200.000 тона алуминијума за аноде.[2]
Некретнине
уредиАлуминиј д.д. посједовао је и Самачки хотел у Мостару, али је 31. децембра 1999. године отписан као ратна штета. Касније је Агенција за приватизацију Босне и Херцеговине продала хотел предузећу Алуминијум д.о.о.[3]
Састав дионичара
уредиУ 2006. години 44% дионица припадало је Федерацији Босне и Херцеговине, 44% бившим и садашњим запосленима, а преосталих 12% фонду из Хрватске . 88% акција је. у склопу приватизације БиХ предузећа, понуђена на продају исте године.[2]
Производи
уредиАлуминијум се добија из руде боксита (глинице) електролизом. Алуминијум Мостар д.д. нуди сљедеће производе или полупроизводе: [4]
- Аноде разних величина
- Трупци који се користе као цеви, електрични проводници
- Блокови за даљу производњу као листови, траке, фолије
- Инготи
- Жица
Историја
уредиПрви корак је направљен стварањем предузећа за истраживање, експлоатацију и транспорт руде боксита. Предузеће је пословало у саставу Energoinvest из Сарајева. 1974. године остварена је блиска сарадња са француском компанијом Pechiney. У Мостару отворена фабрика глинице. 1977. године спојени су рудник и фабрика. Године 1990. компанија Алуминијум Мостар се одвојила од Energoinvest-а и постала независна. Током рата у Босни и Херцеговини, на погонима и објектима Алуминијума од стране ЈНА причињена је велика штета која је, према подацима компаније, износила око 140 милиона евра. Својевремено су чету окупирале ЈНА и српско-црногорске паравојне формације. 11. јуна 1992. године ХВО и ХВ преузели су контролу над објектима у оквиру војне операције: Операција Чагаљ. 14. августа 1997. године предузеће је поново почело са радом.[1]
Неколико минута прије поноћи 09.07.2019. Због нагомиланих дугова и немогућности проналажења новог снабдевача електричном енергијом, Алуминијуму је прекинуто снабдевање струјом. Изненадно искључење са електричне мреже било је погубно за Електролизу, а процена штете тек следи.
Такође погледајте
уредиРеференце
уреди- ^ а б Historija sa zvanične stranice Архивирано 2014-04-30 на сајту Wayback Machine učitano 29.04.2014 (језик: хрватски)
- ^ а б Podaci sa zvanične stranice Agencije za privatizaciju BiH Архивирано на сајту Wayback Machine (7. фебруар 2012) učitano 29.04.2014 (језик: енглески)
- ^ Aluminij traži povrat Samačkog hotela u Mostaru sa ekapija.ba, objavljeno 30. 1.2015, prsitupljeno 31. 1.2015
- ^ Proizvodi sa zvanične stranice Архивирано 2014-05-15 на сајту Wayback Machine učitano 29.04.2014 (језик: хрватски)
Спољашње везе
уреди- Мирсад Бехрам, - Како је алуминијум прешао од гиганта у пропаст - објављено 19. фебруара 2014. у Слободној Европи, постављено 29. априла 2014. (језик: бошњачки)
