Андрија Деак (Сигет, 9. мај 1889Београд, 6. мај 1980) био је лекар, књижевник, учесник Народноослободилачке борбе и генерал-мајор ЈНА.

Андрија Деак
Лични подаци
Датум рођења(1889-05-09)9. мај 1889.
Место рођењаСигет,  Аустроугарска
Датум смрти6. мај 1980.(1980-05-06) (90 год.)
Место смртиБеоград, СФРЈ
Војна каријера
ВојскаЈНА
Чингенерал-мајор
Учешће у ратовимаДруги светски рат

Биографија уреди

Студирао је медицину у Будимпешти и Бечу, где је дипломирао 1915. Учествовао је у мађарској револуцији 1919, потом емигрирао у Беч. Године 1920. емигрирао је у краљевину Југославију и постао лекар у осјечкој болници.

Од 1921. године радио је као војни лекар у Пожеги, Славонском Броду, Нишу, Приштини и Новом Саду.

Ухапшен је током рације у Новом Саду и осуђен на смрт, али успева да побегне и настањује се у Печују. Интерниран је у Дебрецину, а затим укрцан у воз за логор смрти у Немачкој, али га спасавају напредујуће совјетске трупе.

Прикључио се НОВЈ током 1944. Обављао је дужности шефа заразног одељења Војне болнице Главног штаба Војводине, управника Санитетске официрске школе и помоћника управника Војномедицинске академије. Поред лекарског посла, писао је чланке, романе и позоришне комаде на српском, мађарском и немачком језику, који су објављивани у земљи и иностранству.

По завршетку рата прелази у Панчево, а затим у Београд, где је био шеф катедре и наставник на ВМА. Пензионисан је као генерал-мајор 1956. године.

Унапређен је у чин генерал-мајора ЈНА. Године 1979. одликован је Орденом за учешће у мађарској револуцији 1919.

Био је председник Јеврејске општине у Београду.[1]

Дела уреди

  • Гладне жене
  • др Љубица Петровић. Дневник једне докторке (1933)
  • Непогрешиви (Београд, 1955),
  • Под жутом траком (Нови Сад, 1953)
  • Нове јеврејске легенде (1957)
  • Писма са југа (1958)
  • Експонат 4399
  • Razzia in Novi Sad (Цирих, 1967).

Референце уреди

  1. ^ Знаменити Јевреји Србије : биографски лексикон. Београд: Савез јеврејских општина Србије. 2011. стр. 78. ISBN 978-86-915145-0-1.