Анцио (итал. Anzio) град је у средишњој Италији.[1]Анцио је важан град округа Рим у оквиру италијанске покрајине Лацио.

Анцио
Anzio
Анцио - поглед на град са мора
Застава
Застава
Грб
Грб
Административни подаци
Држава Италија
РегијаЛацио
ПокрајинаРим
Становништво
Становништво
 — 60.455
 — густина1.384,99 ст./km2
Географске карактеристике
Координате41° 26′ 50″ С; 12° 37′ 42″ И / 41.447222° С; 12.628333° И / 41.447222; 12.628333
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина3 m
Површина43,65 km2
Анцио на карти Италије
Анцио
Анцио
Анцио на карти Италије
Остали подаци
ГрадоначелникЛућијано Брускини
Поштански број00042
Позивни број06
Регистарска ознакаROMA
Веб-сајт
www.comune.anzio.roma.it

Град Анцио је познат као важно викенд одредиште Римљана, где они веома лако могу предахнути на мору на дан, два од велеградске буке и гужве. Град је историјски познат по чувеном десанту у Другом светском рату, који је имао кључну улогу при запоседању Италије од стране савезничких снага.

Природне одлике

уреди

Анцио налази се у средишњем делу Италије, свега 55 км јужно од Рима, седишта покрајине и државе. Град се налази на Тиренском мору, док се у позадини пружа Понтијска равница, главна житница Лација.

Историја

уреди
 
Десант на Анцио у Другом светском рату.

Према легенди основао га је Антеј[1], син Одисеја и Кирке, Када су га 338. г пре н.е. освојили Римљани Анцијум (кака се тада ѕвао) постао је одмаралиšте имућнијих Римљана.[1]У њему су се родили Нерон и Калигула.[1]Разорен од Сарацена у 9—10 веку, остао је дословно напуšтен до 1698. када је у његовој близини Папа Иноћентије XII саградио луку.[1]

Године 1944. био је место крвавог, али успешног искрцавања тенкова савеѕничких снага током Другог светског рата.[1]

Становништво

уреди

Према резултатима пописа становништва 2011. у општини је живело 49.731 становника.[2]

Демографија
1931.1936.1951.1961.1971.1981.1991.2001.2011.
6.5527.02510.68515.88922.92727.16933.49736.95249.731

Град Анцио данас има преко 50.000 становника, махом Италијана. Током протеклих деценија град је имао знатан раст становништва, као последицу ширења утицаја оближњег Рима и развој туристичких делатности повезаних са тим.

Партнерски градови

уреди

Галерија

уреди

Референце

уреди
  1. ^ а б в г д ђ Мишић, Милан, ур. (2005). Енциклопедија Британика. А-Б. Београд: Народна књига : Политика. стр. 58. ISBN 86-331-2075-5. 
  2. ^ „Statistiche I.Stat”. ISTAT. 28. 12. 2012. 

Спољашње везе

уреди