Арагонит
CА(CО3); Појављивање: стубичасти, прутићасти, бубрежасти, влакнасти, зрнасти, пизолитни, оолитни; Боја: безбојан, снежно бео, сив, жут, ружичаст,
Арагонит је минерал из групе карбоната, један од два природна полиморфна облика калцијум карбоната, хемијске формуле CaCO3. Други минерал са истом хемијском формулом је калцит.[1][2][3]
| Арагонит | |
|---|---|
 | |
| Опште информације | |
| Категорија | Минерал |
| Формула | CaCO3 |
| Кристалне системе | ромбична |
| Идентификација | |
| Молекулска маса | 100,09 g/mol |
| Тврдоћа по Мосу | 3,5 − 4,5 |
| Сјајност | стакласта |
| Густина | 2,95 g/cm³ |
| Растворљивост | HCl |
Појаве у природи
уредиТипски локалитет арагонита је Молина-де-Арагон (шп. Molina de Aragón, Провинција Гвадалахара, Шпанија), 25 km од Арагона. Арагонитска пећина, Охтинска, се налази у Словачкој. У САД, арагонит који је формирао сталактите и „пећинске цветове“ (енгл. anthodite) је познат из Карсбад каверни и других пећина. Масивне наслаге оолитичног арагонита налазе се на дну мора на Бахамима.[4]
Види још
уреди
Медији на Остави
Дефиниције из Викиречника
Подаци на ВикиподацимаИзвори
уреди- ^ Бабич Д. (2003). Минералогија. Београд: Рударско-геолошки факултет.
- ^ Lide David R., ур. (2006). CRC Handbook of Chemistry and Physics (87th изд.). Boca Raton, FL: CRC Press. ISBN 978-0-8493-0487-3.
- ^ Susan Budavari, ур. (2001). The Merck Index: An Encyclopedia of Chemicals, Drugs, and Biologicals (13th изд.). Merck Publishing. ISBN 0911910131.
- ^ Housecroft, C. E.; Sharpe, A. G. (2008). Inorganic Chemistry (3. изд.). Prentice Hall. ISBN 978-0-13-175553-6.
Литература
уреди- Бабич Д. (2003). Минералогија. Београд: Рударско-геолошки факултет.
