Артемизија Ђентилески
Артемизија Ђентилески (итал. Artemisia Gentileschi; Рим, 8. јул 1593 — Напуљ, 1653) била је италијанска сликарка.
 Артемизија Ђентилески, аутопортрет | |
| Лични подаци | |
|---|---|
| Датум рођења | 8. јул 1593. |
| Место рођења | Рим, Папска држава |
| Датум смрти | 1653. (59/60 год.) |
| Место смрти | Напуљ, Напуљско краљевство |
БиографијаУреди
У свет сликарства и уметности ушла је захваљујући свом оцу - сликару Орацију Ђентилескију, који је подстицао њен талент, учио је да посматра и примећује свет око себе, меша боје и машта.
У седамнаестој години напаствовао ју је њен учитељ, а очев пријатељ сликар Агостино Таси, и од тада креће њена борба са презиром и осудом околине. Удајом за Пјетра Стјатезија сели се у Фиренцу где упознаје знамените људе тога доба Војводу Козима де Медичи, Микелађела Буонаротија Млађег, Галилеа Галилеја и др. Слику « Јулија одсеца главу Холоферну » поклања Козиму де Медичи за Палату Пити. Он постаје њен заштитник и поручилац нових слика. Микеланђело Б. Млађи је ангажује да нацрта велико платно с нагом женом - Инклинацијом, као део свода у меморијалној галерији посвећеној његовом прадеди.
Прва је жена која је примљена у Академију ликовних уметности. Било је то на дан св. Луке (заштитника уметника и занатлија) 1915. године у Фиренци. Њен супруг Стјатези примљен је у Академију неколико година после ње.
На позив Чезара Ђентилеа одлази са кћерком у Ђенову. Живи у дому породице Ђентиле црта њихове портрете, те историјске личности: Марију Магдалену, Клеопатру, Лукрецију... Субина је касније одводи у Венецију, па поново у Рим, а затим у Напуљ. Љубав према сликарству покушала је пренети на кћерку, али је њу изгледа више интересовала удаја и брачни живот.
Живећи у свим тим величанственим градовима Италије видела је најславније грађевине, скулптуре и слике, шта јој је отворило нове видике и дало додатне мотиве.
Била је једна од ретких жена која је имала довољно снажну индивидуалност да се издигне изнад конвенција свога доба, упорно тражећи љубав, опраштање и пуноћу живљења кроз уметност.
ГалеријаУреди
Марија Магдалена -
дело сликарке Артемизије Ђентилески
Сузана и старци (1610)
,_Artemisia_Gentileschi.jpg)
