Асим Пецо

српски и босански филолог, лингвиста, академик и редовни професор Универзитета у Београду.

Асим Пецо (Ортијеш код Мостара, 24. јул 19277. децембар 2011, Београд) био је српски и босански филолог, лингвиста, академик и редовни професор Универзитета у Београду. Његов легат налази се у Удружењу за културу, уметност и међународну сарадњу „Адлигат”.

Асим Пецо
Photo of Asim Peco.jpg
Фотографија Асима Пеца
Датум рођења(1927-07-24)24. јул 1927.
Место рођењаОртијеш, Мостар
 Краљевина СХС
Датум смрти7. децембар 2011.(2011-12-07) (84 год.)
Место смртиБеоград
 Србија
Потпис
Signature of Asim Peco.jpg

БиографијаУреди

 
Легат Пеца у Адлигату

Рођен у бошњачкој породици оца Јусуфа и мајке Хајрије, основну школу завршио је на Буни а шест разреда гимназије у Мостару. Даље се школовао у Сарајеву. Од 1945. до 1947. радио као учитељ у Хутову код Чапљине. Школску 1947/1948. провео је на дужности референта за народно просвећивање у Прозору.[1]

Септембра 1948. уписао се на Вишу педагошку школу у Сарајеву. Дипломира на групи за српскохрватски језик и југословенске књижевности са одличним успехом јуна 1950. Као одличан студент, продужио је студије на Филозофском факултету у Београду, где је дипломирао на групи за јужнословенске језике и општу лингвистику у октобру 1952. (просечна оцена 9,50).[2]

После свршеног студија, примљен на Катедру за јужнословенске језике као професор-приправник. Када је одслужио војни рок у Битољу, јануара 1957. наставља рад на тој катедри као асистент. Од октобра 1957. до јула 1960. лектор је за српскохрватски језик на Универзитету у Стразбуру (Француска). У новембру 1958. одбрањује докторску дисертацију Говор источне Херцеговине. Децембра 1960. изабран за доцента, октобра 1968. за ванредног, а у јуну 1972. за редовног професора Филолошког факултета Универзитета у Београду.[1]

Наш језик предавао је као гостујући професор на Универзитету у Лењинграду.[2] Од 1952. до 1992. одржао је предавања и суделовао на научним скуповима у Москви, Лењинграду, Кијеву, Варшави, Кракову, Прагу, Братислави, Софији, Берлину, Лајпцигу, Хамбургу, Манхајму, Констанцу, Стразбуру, Паризу, Фиренци, Лидсу, Упсали, Букурешту и другде.[1] Објавио је преко 500 већих и мањих радова.[3] У пензији је од 1992.

Члан Академије наука и умјетности Босне и Херцеговине ван редовног састава од 1978. и дописни члан Црногорске академије наука и умјетности од 2003.

Пецо се највише бавио дијалектологијом и акцентологијом, али писао је и чланке из нормативне лингвистике и стандардологије, више пута о језику писаца, а доста је допринео и проучавању говора са простора Босне и Херцеговине у Босанскохерцеговачком дијалектолошком зборнику и уређујући га.[3]

Био је члан уредништва Јужнословенског филолога, Српског дијалектолошког зборника и Нашег језика.[1]

НаградеУреди

  • Награда града Мостара, 14. фебруар 1986.
  • Веселин Маслеша, Сарајево, 1986.[2]
  • Вукова награда, Београд, 1990.[2]
  • Повеља бана Кулина, Сарајево, 2011.

БиблиографијаУреди

Књиге
  • Говор источне Херцеговине, Београд, 1964.
  • Језик наш свагдашњи, Сарајево, 1969.
  • Икавскошћакавски говори западне Босне, И књига: Сарајево, 1975; ИИ књига: Сарајево, 1982.
  • Икавскошћакавски говори западне Херцеговине, Сарајево, 1986.
  • Стазама нашега језика, Београд, 1986.
  • Турцизми у Вуковим рјечницима, Београд, 1987.
  • До Вука и од Вука — нашим језичким стазама, Никшић, 1990.
  • Књижевни језик и народни говори, Мостар, 1990.
  • Вуковим језичким стазама, Ваљево, 1990.
  • Писци и њихов језик, Београд, 1995.
  • Акценти и дужине у српскохрватском језику, Београд, 1991.
  • Изабрана дјела, I-VI, Босанско филолошко друштво — Академија наука БиХ — «Бемуст», Сарајево, 2007. (И. Говори источне и централне Херцеговине ИИ. Говори западне Херцеговине ИИИ. Икавскошћакавски говори западне Босне И (Увод и фонетика) ИВ. Икавскошћакавски говори западне Босне ИИ (Акценти, облици, текстови) В. Радови о турцизмима ВИ. Језик књижевног текста)
Универзитетски уџбеници
  • Преглед дијалеката српскохрватског језика, Београд (више издања)
  • Основи акцентологије српскохрватског језика, Београд (више издања)
  • Акценатска читанка, Београд (више издања)
У коауторству

РеференцеУреди

  1. ^ а б в г Група, аутора (1996). Ко је ко у Србији '96. Београд: Библиофон. стр. 409. 
  2. ^ а б в г „Dr Asim Peco: Biografija i objavljeni radovi”. 13. Anali Filološkog fakulteta. 1979. 
  3. ^ а б „Mostar: Predstavljena zbirka Asima Pece”. Bljesak.info (на језику: енглески). Приступљено 2020-11-26.