Астрономија у Србији

Астрономија у Србији се односи на историјат и развој ове науке на територији данашње Републике Србије. Астрономија у Србији је развијена у складу са њеним економским могућностима, или чак и нешто изнад њих.[1] Астрономска опсерваторија Београд (на Звездари), основана 1887, једна је од најстаријих научних институција у Србији.[1] Србија је чланица Међународне астрономске уније од 1935.[1]

Српски астрономи, у првом реду, слева надесно: Захарије Бркић, Перо М. Ђурковић, Војислав В. Мишковић, Петар Музен, Бранислав М. Шеварлић, Милорад Протић

Астрономска опсерваторија Београд и даље је једина професионална опсерваторија у Србији.[1] Опсерваторија поседује осам професионалних телескопа, а тренутно завршава нову станицу на планини Видојевици код Прокупља.[1] У Србији постоји још неколико мањих народних и универзитетских опсерваторија: Народна опсерваторија у Београду, Новосадска астрономска опсерваторија (www.adnos.org/Opserv.aspx) и Опсерваторија Белерофонт у Крагујевцу (physics.kg.ac.rs/fizika/opservatorija). Два су планетаријума: Београдски и Новосадски.

Астрономија се предаје на основним и средњим школама, али само као део других предмета.[1] Велики значај у предавању астрономије има Истраживачка станица Петница[1]. Пет универзитета у Србији нуди студије астрономије: Београдски, Новосадски, Крагујевачки, Нишки и Приштински[1]. Од тога су на Београдском универзитету до сада дипломирала 242 астронома, а 6 астронома на Новосадском; у Србији раде још 4 астронома који су звање стекли ван земље[1].

У Србији излази неколико часописа посвећених астрономији: Астрономски магазин, Васиона, Астрономија и други[1]. Такође, од 1936. објављује се научни часопис Српски астрономски журнал (saj.matf.bg.ac.rs)[1].

У Србији постоји 17[1] удружења астронома-аматера од којих је најстарије[2] Астрономско друштво Руђер Бошковић.

Србија је крајем 2012. године добила три астрономска радио-телескопа.[3]

Референце уреди