Батусе
Батусе је село на Косову и Метохији близу ушћа реке Грачанице у Ситницу, недалеко од Приштине.
Батусе | |
---|---|
Административни подаци | |
Држава | Србија |
Аутономна покрајина | Косово и Метохија |
Управни округ | Косовски |
Општина | Косово Поље |
Становништво | |
— 2011. | 278 |
Географске карактеристике | |
Координате | 42° 35′ 21″ С; 21° 04′ 06″ И / 42.58917° С; 21.06833° И |
Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
Географија
уредиБатусе се налази близу ушћа реке Грачанице у Ситницу, недалеко од Приштине. Налази се у равничарском делу, на централном Косову.
Историја
уредиПрви очувани помен о Батусу датира из 1316. године. Те године српски краљ, Стефан Урош II Милутин Немањић, даровао је Батусе манастиру Грачаници. У турском попису из 1455. године наводи се да село има преко 80 српских кућа и православног свештеника. У селу је постојала стара црква Света Недеља, обновљена 1936. године (освећена 19. јула 1937[1]). Године 1986. српски и црногорски житељи Батуса упутили су петицију и походили скупштину Србије и Југославије због насиља које су над њима вршили тамошњи Албанци, њихови суседи. У јуну 1986. су тражили исељење четири албанске породице — три које су ту дошле 7-10 година раније и једне којој је одсељени Србин неколико месеци раније продао имовину, а чије су понашање сматрали провокативним. Такође су тражили да се локалном истуреном одељењу школе врати име „Аца Маровић”, уместо „Браћа Фрашери”. Претили су колективним исељењем ако се захтеви не испуне.[2] До 1988. године припадало је општини Приштина, од 1988. године припало је новоформираној општини Косово Поље.
Батусе је 1999. године, као и цело Косово и Метохија, окупирано је од стране НАТО снага. А претходила је НАТО агресија и НАТО бомбардовање Србије. Повод за бомбардовање и окупацију је било наводно етничко чишћење и протеривање косовских Албанаца од стране Србије са територије Косова и Метохије.
Од 2010. године, под окупацијом НАТО-а, Батусе припада новоформираној општини Грачаница.
Порекло становништва по родовима
уредиПодаци о пореклу становништва из 1932. године.[3]
Срби
уреди- Зверићи (2 k., Св. Јован Милостиви), староседеоци. Само су они имали своју земљу, остали досељеници су сви почифличавани.
- Савићи (2 k., Св. Јован Крститељ). Пресељени почетком 19. века из Новог Села (на Грачанки).
- Јанковићи (3 k., Св. Петка). Преселили се после Савића из Косина, општина Урошевац.
- Ракетан (7 k., Св. Јован Крститељ). Доселили се из села Коротице (Дреница) од зулума. Њихови рођаци се задржали у Ариљачи и ту су се „потурчили“.
- Весићи (2 k., Св. Јован Крститељ). преселили се из Грачанице после Ракетана.
- Драговци (1 k., Св. Арханђео). Преселили се из Драговца после Весића. Потичу од истоименог рода Драговића у Лапљем Селу.
- Ћирковићи (1 k., Св. Никола). Живели су у Доњем Добреву, а у Батусе се преселили око 1880. године.
- Лазићи (3 k., Ђурђевдан). Преселили се после Ћирковића из Врнице, општина Вучитрн, из истоименог рода Дробњака. Даљом старина им је у Старој Херцеговини, од племе Дробњак.
- Арсићи (1 k., Ђурђиц). Пресељени из истоименог рода у Словињу 1910. Даља старина им је у Прековцу, општина Ново Брдо.
- Дробњак (2 k., Св. Илија). Пресељени из истоименог рода у Кузмину 1913. Даља старина им је у Дробњаку код Неродимља, одакле су исељени од зулума у Малу Слатину, потом прешли у Кузмину код Вучитрна.
- Миленковићи (3 k., Св. Јован Крститељ) и Денићи (1 k., Св. Јован Златоусти). Пресељени из Мале Слатине 1916. године
Роми
уредиДемографија
уредиГодина | 1948 | 1953 | 1961 | 1971 | 1981 | 1991 |
---|---|---|---|---|---|---|
Становништво | 373 | 409 | 419 | 458 | 489 | 542 |
![]() |
Референце
уредиЛитература
уреди- Урошевић, Атанасије (1965). Косово, насеља и порекло становништва. Београд: „Научно дело”. COBISS.SR 25064975