Батусе

насеље у Косову Пољу, Косовски округ, Србија

Батусе је село на Косову и Метохији близу ушћа реке Грачанице у Ситницу, недалеко од Приштине.

Батусе
Административни подаци
ДржаваСрбија
Аутономна покрајинаКосово и Метохија
Управни округКосовски
ОпштинаКосово Поље
Становништво
 — 2011.278
Географске карактеристике
Координате42° 35′ 21″ С; 21° 04′ 06″ И / 42.58917° С; 21.06833° И / 42.58917; 21.06833
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Батусе на карти Србије
Батусе
Батусе
Батусе на карти Србије

Географија

уреди

Батусе се налази близу ушћа реке Грачанице у Ситницу, недалеко од Приштине. Налази се у равничарском делу, на централном Косову.

Историја

уреди

Први очувани помен о Батусу датира из 1316. године. Те године српски краљ, Стефан Урош II Милутин Немањић, даровао је Батусе манастиру Грачаници. У турском попису из 1455. године наводи се да село има преко 80 српских кућа и православног свештеника. У селу је постојала стара црква Света Недеља, обновљена 1936. године (освећена 19. јула 1937[1]). Године 1986. српски и црногорски житељи Батуса упутили су петицију и походили скупштину Србије и Југославије због насиља које су над њима вршили тамошњи Албанци, њихови суседи. У јуну 1986. су тражили исељење четири албанске породице — три које су ту дошле 7-10 година раније и једне којој је одсељени Србин неколико месеци раније продао имовину, а чије су понашање сматрали провокативним. Такође су тражили да се локалном истуреном одељењу школе врати име „Аца Маровић”, уместо „Браћа Фрашери”. Претили су колективним исељењем ако се захтеви не испуне.[2] До 1988. године припадало је општини Приштина, од 1988. године припало је новоформираној општини Косово Поље.

Батусе је 1999. године, као и цело Косово и Метохија, окупирано је од стране НАТО снага. А претходила је НАТО агресија и НАТО бомбардовање Србије. Повод за бомбардовање и окупацију је било наводно етничко чишћење и протеривање косовских Албанаца од стране Србије са територије Косова и Метохије.

Од 2010. године, под окупацијом НАТО-а, Батусе припада новоформираној општини Грачаница.

Порекло становништва по родовима

уреди

Подаци о пореклу становништва из 1932. године.[3]

Срби

уреди
  • Зверићи (2 k., Св. Јован Милостиви), староседеоци. Само су они имали своју земљу, остали досељеници су сви почифличавани.
  • Савићи (2 k., Св. Јован Крститељ). Пресељени почетком 19. века из Новог Села (на Грачанки).
  • Јанковићи (3 k., Св. Петка). Преселили се после Савића из Косина, општина Урошевац.
  • Ракетан (7 k., Св. Јован Крститељ). Доселили се из села Коротице (Дреница) од зулума. Њихови рођаци се задржали у Ариљачи и ту су се „потурчили“.
  • Весићи (2 k., Св. Јован Крститељ). преселили се из Грачанице после Ракетана.
  • Драговци (1 k., Св. Арханђео). Преселили се из Драговца после Весића. Потичу од истоименог рода Драговића у Лапљем Селу.
  • Ћирковићи (1 k., Св. Никола). Живели су у Доњем Добреву, а у Батусе се преселили око 1880. године.
  • Лазићи (3 k., Ђурђевдан). Преселили се после Ћирковића из Врнице, општина Вучитрн, из истоименог рода Дробњака. Даљом старина им је у Старој Херцеговини, од племе Дробњак.
  • Арсићи (1 k., Ђурђиц). Пресељени из истоименог рода у Словињу 1910. Даља старина им је у Прековцу, општина Ново Брдо.
  • Дробњак (2 k., Св. Илија). Пресељени из истоименог рода у Кузмину 1913. Даља старина им је у Дробњаку код Неродимља, одакле су исељени од зулума у Малу Слатину, потом прешли у Кузмину код Вучитрна.
  • Миленковићи (3 k., Св. Јован Крститељ) и Денићи (1 k., Св. Јован Златоусти). Пресељени из Мале Слатине 1916. године

Роми

уреди
  • Макић (2 к.) и Скендеровић (1 к.). Одавно насељени у овом селу. Баве се коваштвом.
  • Рамадановић (1 к.). Досељен 1924. из Седлара у Дреници.
  • Шабановић (2 к.). Пресељен из Русиновца у Дреници 1920.
  • Селимовић (1 к.). Пресељен 1931. из Прилужја

Демографија

уреди
Популација (ист.): Батусе
Година194819531961197119811991
Становништво373409419458489542
Еволуција становништва

Референце

уреди
  1. ^ "Политика", 21. јул 1937
  2. ^ „Чвор и даље замршен”, Борба, 4. јун 1986, стр. 4
  3. ^ Урошевић, Атанасије (1965). Косово. Београд: Научно дело.  COBISS.SR 155363340

Литература

уреди