Википедија

Беџи Каид Есебси

Некадашњи председник Туниса

 

Беџи Каид Есебси
арап. الباجي قائد السبسي
Беџи Каид Есебси 2011. године
Лични подаци
Датум рођења(1926-11-29)29. новембар 1926.
Место рођењаСиди Боу Саид,  Тунис
Датум смрти25. јул 2019.(2019-07-25) (92 год.)
Место смртиТунис  Тунис,
РелигијаИсламски сунит
Породица
СупружникХадила Саида Фархат
Деца4
Политичка каријера
Политичка
странка		Нида Тоунес
31. децембар 2014 — 25. јул 2019.
ПретходникМонсеф Марзуки
НаследникМохамед Енасур
Председник Владе Туниса
28. фебруар 2011 — 24. децембар 2011.
ПретходникМохамед Гануши
НаследникХамади Џебали
Министар иностраних послова Туниса
15. април 1981 — 15. септембар 1986.
ПретходникХасен Балкођа
НаследникХеди Мабрук
Потпис

Беџи Каид Есебси (арап. الباجي قائد السبسي; 29. новембар 1926[1] – 25. јул 2019[2] ) био је 6. председник Туниса, на функцији од 31. децембра 2014. до своје смрти 25. јула 2019.[3] Претходно је био министар спољних послова од 1981. до 1986. и премијер владе Туниса од фебруара 2011. до децембра 2011.[4] [5]

Есебсијева политичка каријера трајала је шест деценија и кулминирала је његовим вођством Туниса у транзицији ка демократији.[6] Есебси је био оснивач политичке партије Нида Тоунес, која је победила на парламентарним изборима 2014. У децембру 2014, Есебси је победио на првим редовним председничким изборима после Туниске револуције, поставши први демократски изабран председник Туниса.[7]

Одрастање уреди

 
Групна фотографија на колеџу Садики на којој је Каид Есебси (други ред, заокружен десно)

Рођен је 1926. године, у Сиди Боу Саиду у породици пореклом са Сардиније (Италија). Био је праунук Исмаила Каида Есебсија, којег су на почетку деветнаестог века са Сардиније киднаповали барбарски гусари. Исмаил је након преласка на ислам одгајан у имућној породици да би потом био признат као слободан човек. Постао је вођа мамелука и важан члан владе.[8]

Политичка каријера уреди

 
Беџи Каид Есебси са генералним секретаром Уједињених нација, Дагом Хамаршелдом, 1961.

Беџи Каид Есебси је почео да се бави политиком 1941. године, када се придружио омладинској организацији Нео Дестоур у Хамам-Лифу.[9] [10] Отишао је у Француску 1950. године да студира право у Паризу.[11] По дипломирању, каријеру је започео као адвокат који је бранио активисте Нео-Дестоур-а. [12] Есебси се касније придружио лидеру Туниса Хабибу Бургиби и туниском покрету за независност од Француске. Након стицања независности Туниса од Француске 1956. године Есебси постаје Бургибин саветник.[12]

Есебси је као штићеник Бургибе обављао разне функције од 1957. до 1971.,[6] попут шефа регионалне администрације, генералног директора Националне безбедности (франц. Sûreté nationale), министра унутрашњих послова 1965., министра одбране 1969., а потом и амбасадора у Паризу. [13]

 
Есебси са Хабибом Бургибом ( Палата Картагина, 1965)
 
Есебси као министар одбране Туниса, 1969

Од октобра 1971. до јануара 1972. залагао се за већу демократију у Тунису па је поднео оставку на све функције.[14]

У априлу 1981. вратио се у владу под Мохамедом Мзалијем као министар спољних послова, и на тој функцији остао до септембра 1986.[15] [16] Године 1987. променио је савезнике након што је Бен Али уклонио Бургибу са власти. Есебси је убрзо именован за амбасадора у Западној Немачкој. Од 1990. до 1991. године био је председник Представничког дома парламента Туниса.[16]

Привремени премијер 2011 уреди

 
Есебси 2011. године

Дана 27. фебруара 2011. године, након Туниске револуције која је збацила дугогодишњег лидера Бен Алија, премијер Туниса Мохамед Гануши је поднео оставку након сукоба у Тунису у којима је убијено пет демонстраната. Истог дана, вршилац дужности председника Фуад Мебаза именовао је Каида Есебсија за новог премијера, описујући га као „особу са беспрекорним политичким и приватним животом, познату по свом дубоком патриотизму, лојалности и самопожртвовању у служењу својој земљи." Углавном млади демонстранти наставили су да износе своје незадовољство на улице, критикујући једнострано именовање Есебсија без ширих консултација.[17] Есесби је ипак описан као неко ко је „остао на дистанци од Бен Алија“, што је „допринело његовом кредибилитету и прихватању“ у годинама након револуције 2011. и периоду после Бен Алија.[18]

Након избора у октобру, Каид Есебси је напустио функцију 24. децембра 2011. године када је нови привремени председник Монсеф Марзуки именовао Хамадија Џебалија из исламистичке Енахде, која је постала највећа парламентарна коалиција.[19]

Избори 2014 уреди

Након одласка са функције, Каид Есебси је основао секуларну странку Нида Тоунес, која је освојила већину посланичких места на парламентарним изборима у октобру 2014.[20] Био је кандидат ове странке на првим слободним председничким изборима у земљи, у новембру 2014.[21] Дана 22. децембра 2014, званични резултати избора показали су да је Есебси победио актуелног председника Монсефа Марзукија у другом кругу гласања, добивши 55,68% гласова.[22] Након затварања бирачких места, Есебси је на локалној телевизији рекао да је своју победу посветио "мученицима Туниса".[23]

Председник Туниса уреди

 
Есебси са државним секретаром САД Џоном Керијем (19. септембра 2016. у Њујорку)

Есебси је положио заклетву као председник 31. децембра 2014. у 88. години живота. Био је први слободно изабрани председник модерног Туниса. Он је одиграо виталну улогу у помагању да се, више од било које друге арапске државе, Тунис очува од покрета арапског пролећа, који је првобитно започео баш у Тунису.[24] Он је приликом полагања заклетве обећао да ће "бити председник свих Тунижанки и Тунижана без разлике" и нагласио важност "консензуса међу свим партијама и друштвеним покретима".[25]

 
Есебси са премијером Италије Паолом Ђентилонијем у мају 2017.

Есебси је 3. августа 2016. именовао Јусефа Чахеда за премијера пошто је парламент повукао поверење влади Хабиба Есида.[26]

 
Есебси на 43. самиту Г7 2017.

Есебси је 2017. године позвао на измене закона о наслеђивању како би се обезбедила једнака права за мушкарце и жене, и залагао се да се жене из Туниса могу слободно да удају за немуслимане. Веровао је да овакве промене нису у директном сукобу са шеријатом нити са туниским уставом.[27] Есебси је 13. августа 2018. обећао да ће парламенту поднети предлог закона да женама да једнака права на наследство, пошто је дебата о контроверзној теми наслеђа тада била актурелна широм муслиманског света.[28] Године 2018. предложио је ревизију туниског изборног закона, за који је сматрао да садржи многе недостатке који су у супротности са принципима револуције из 2011. године.[29]

Болест и смрт уреди

 
Сахрана Беџија Каида Есебсија 27. јула 2019.

Есебси је 27. јуна 2019. хоспитализован у војној болници у Тунису због тешке болести.[30] Следећег дана његово стање се стабилизовало.[31] Поново је примљен у болницу 24. јула 2019. да би преминуо следећег дана, 25. јула 2019., пет месеци пре истека свог председничког мандата.[32] [33] Поред Туниса, који је прогласио седмодневну жалост, још осам земаља објавило је периоде жалости од три дана након Есебсијеве смрти, а то су Либија, Алжир, Мауританија, Јордан, Палестина, Либан, Египат и Куба. Исто тако, Уједињене нације су одржале минут ћутања у знак поштовања.

Изборна комисија је накнадно саопштила да ће Есебсијев наследник бити изабран раније од првобитног датума 17. новембра[34] због уставне одредбе да у случају смрти председника стални наследник мора бити на функцији у року од 90 дана.[35] Тако је председник Скупштине народних посланика Мохамед Енасур постао вршилац дужности предсједника.[36]

Државна сахрана председника Есебсија одржана је 27. јула у Палати Картагина и гробљу Џелаз у присуству многих достојанственика попут:

Од Палате Картагина одржана је процесија до гробља Џелаз, где је председник Есебси сахрањен. Абдулах II (јордански краљ) је дошао у Тунис 29. јула да изрази саучешће в.д. председника Туниса Мохамеду Енасеру и породици преминулог председника Беџија Каида Есебсија.

Лични живот уреди

Беџи Каид Есебси се оженио Хадилом Саидом Фархат 8. фебруара 1958.[38] Пар је имао четворо деце: две ћерке, Амел и Салву, и два сина, Мохамеда Хафеда и Келила.[39]

Његова супруга умрла је 15. септембра 2019. године, у доби од 83 године, два месеца након свог супруга.[40]

Међународна одликовања уреди

 
Орден Беџи Каида Есебсија као витеза огрлице Реда Серафима .
  •   Медаља части Републике Алжира (3. јануар 2013.)[41]
  •   Огрлица Ордена шеика Исе бин Салмана Ал Калифе (Бахреин; 27. јануар 2016)[42]
  •   Велики кордон Врховног ренесансног реда (Јордан; 20. октобар 2015)[43]
  •   Огрлица Ордена краља Абдулазиза (Краљевина Саудијска Арабија; 29. март 2019)[44]
  •   Витешки Велики крст са огрлицом Ордена за заслуге Републике Италије (8. јануар 2017.)[45]
  •   Почасни пратиоци са огрлицом националног ордена за заслуге (Малта; 5. фебруар 2019.)[46]
  •   Велика огрлица државе Палестине (6. јул 2017.)[47]
  •   Орден Републике Србије II степена (2016)[48]
  •   Велики крст Ордена за грађанске заслуге (Шпанија; 28. октобар 1969)[49]
  •   Витез Ордена Серафима (Шведска; 4. новембар 2015)[50]
  •   Огрлица Ордена Државе Републике Турске (27. децембар 2017.)[51]

Библиографија уреди

  • Бургиба: жито и кукољ (Bourguiba: le bon grain et l'ivraie, éd. Sud Éditions, Tunis, 2009). ISBN 978- 9973844996
  • Тунис: демократија у земљи ислама (La Tunisie: la démocratie en terre d'islam (avec Arlette Chabot), éd. Plon, Paris). 2016. ISBN 978-2259252539.

Референце уреди

  1. ^ Sayed Mohamed Mahdi al Tajir, The International Who's Who of the Arab World (1978), p. 137.
  2. ^ „Tunisia's first freely elected president dies”. BBC. 25. 7. 2019. Приступљено 25. 7. 2019. 
  3. ^ „Tunisian President Beji Caid Essebsi dies aged 92”. France 24. 25. 7. 2019. Приступљено 26. 5. 2020. 
  4. ^ "Tunisian PM Mohammed Ghannouchi resigns over protests", BBC News, 27 February 2011.
  5. ^ „Tunisian prime minister resigns amid protests”. Reuters. 27. 2. 2011. Приступљено 25. 7. 2019. 
  6. ^ а б Carlotta Gall & Lilia Blaise, Béji Caïd Essebsi, President Who Guided Tunisia to Democracy, Dies at 92, The New York Times (25 July 2019).
  7. ^ Parker, Claire; Fahim, Kareem (25. 7. 2019). „Tunisian President Beji Caid Essebsi dies at 92”. The Washington Post. Приступљено 25. 7. 2019. 
  8. ^ Kéfi, Ridha (15. 3. 2005). „Béji Caïd Essebsi”. Jeune Afrique (на језику: француски). Приступљено 25. 7. 2019. 
  9. ^ „President Essebsi, a lifetime in Tunisia politics”. Euronews. 22. 12. 2014. Архивирано из оригинала 22. 12. 2014. г. Приступљено 22. 12. 2014. 
  10. ^ „Essebsi retrouve ses racines à Hammam-Lif!” (на језику: француски). Espace Manager. 20. 10. 2014. Архивирано из оригинала 24. 12. 2014. г. Приступљено 24. 12. 2014. 
  11. ^ Bobin, Frederic (25. 7. 2019). „Tunisie: le président Essebsi, symbole des ambivalences de la révolution, est mort”. Le Monde (на језику: француски). Приступљено 26. 7. 2019. 
  12. ^ а б Legg, Paul (25. 7. 2019). „Beji Caid Essebsi obituary”. The Guardian. ISSN 0261-3077. Приступљено 26. 7. 2019. 
  13. ^ Legg, Paul (25. 7. 2019). „Beji Caid Essebsi obituary”. The Guardian. ISSN 0261-3077. Приступљено 26. 7. 2019. 
  14. ^ „Avec la mort de Béji Caïd Essebsi, la Tunisie perd un fondateur”. La Croix (на језику: француски). 25. 7. 2019. ISSN 0242-6056. Приступљено 26. 7. 2019. 
  15. ^ Kéfi, Ridha (15. 3. 2005). „Béji Caïd Essebsi”. Jeune Afrique (на језику: француски). Приступљено 25. 7. 2019. 
  16. ^ а б „President Essebsi, a lifetime in Tunisia politics”. Euronews. 22. 12. 2014. Архивирано из оригинала 22. 12. 2014. г. Приступљено 22. 12. 2014. 
  17. ^ Guidi, Francesco (1. 3. 2011). „Tunisian Prime Minister Mohammed Gannouchi resigns”. Приступљено 13. 11. 2014. 
  18. ^ Masri, Safwan. Tunisia: An Arab Anomaly. New York: Columbia University Press, 2017, 55.
  19. ^ Mzioudet, Houda (14. 12. 2011), „Ennahda's Jebali Appointed as Tunisian Prime Minister”, Tunisia, Архивирано из оригинала 17. 1. 2012. г., Приступљено 21. 12. 2011 
  20. ^ „Tunisia's Essebsi: The 88-year-old comeback kid”. BBC. 31. 12. 2014. Приступљено 25. 7. 2019. 
  21. ^ Marks, Monica (29. 10. 2014). „The Tunisian election result isn't simply a victory for secularism over Islamism”. The Guardian. Архивирано из оригинала 3. 11. 2014. г. Приступљено 9. 11. 2014. 
  22. ^ Patrick Markey; Tarek Amara (22. 12. 2014). „Essebsi elected Tunisian president with 55.68 percent”. Reuters. Архивирано из оригинала 26. 11. 2015. г. Приступљено 22. 12. 2014. 
  23. ^ „Tunisia election: Essebsi claims historic victory”. BBC News. 22. 12. 2014. Архивирано из оригинала 22. 12. 2014. г. Приступљено 22. 12. 2014. 
  24. ^ „President of Tunisia who sought to reinforce democratic advances in the face of economic hardship and terrorism”. The Guardian. 25. 7. 2019. 
  25. ^ „Tunisian secular leader Essebsi sworn in as new president”. Reuters. 31. 12. 2014. Архивирано из оригинала 24. 9. 2015. г. Приступљено 25. 7. 2019. 
  26. ^ Nadhif, Ahmed (18. 8. 2018). „How the new government plans to save Tunisia”. Al-Monitor. Приступљено 2. 1. 2019. 
  27. ^ Simon Speakman Cordall; Mona Mahmood (28. 11. 2011). „We are an example to the Arab world: Tunisia's radical marriage proposals”. The Guardian. Приступљено 4. 9. 2017. 
  28. ^ „Tunisian president backs inheritance equality for women despite opposition”. Middle East Eye. 3. 8. 2018. Приступљено 25. 7. 2019. 
  29. ^ Dahmani, Frida (23. 3. 2018). „Pourquoi Béji Caid Essebsi veut faire amender la loi électorale”. Jeune Afrique (на језику: француски). Приступљено 4. 4. 2018. 
  30. ^ Tarek Amara; Ulf Laessing (28. 6. 2019). „Tunisian president hospitalised 'in severe health crisis': presidency”. Reuters. Архивирано из оригинала 27. 6. 2019. г. Приступљено 26. 7. 2019. 
  31. ^ „Health of Tunisian president improves significantly, he calls defense minister”. Reuters. 28. 6. 2019. Приступљено 25. 7. 2019. 
  32. ^ Anabel, Ynug (25. 7. 2019). „Tunisia: President Beji Caid Essebsi dies at age 92 on Republic Day”. Afrika News. Приступљено 27. 7. 2019. 
  33. ^ „Tunisia's President Essebsi dies aged 92 after severe illness”. DailySabah. 25. 7. 2019. Приступљено 27. 7. 2019. 
  34. ^ „Tunisia's first freely elected president dies”. BBC. 25. 7. 2019. Приступљено 25. 7. 2019. 
  35. ^ Parker, Claire; Fahim, Kareem (25. 7. 2019). „Tunisian President Beji Caid Essebsi dies at 92”. The Washington Post. Приступљено 25. 7. 2019. 
  36. ^ Amara, Tarek (26. 7. 2019). „Mourning leader, Tunisians look forward to smooth transition”. Reuters. Приступљено 27. 7. 2019. 
  37. ^ Amara, Tarek (27. 7. 2019). „Tunisia bids farewell to president Essebsi at state funeral”. Reuters. Приступљено 30. 7. 2019. 
  38. ^ „Annuaire des Personnalités: Béji Caïd Essebsi”. Leaders (на језику: француски). 2015-09-19. Архивирано из оригинала 2018-08-31. г. Приступљено 2019-03-23. 
  39. ^ Mariem (8. 1. 2015). „Les premières déclarations de la Première Dame de Tunisie, Chadlia Saïda Caïd Essebsi” (на језику: француски). Baya. Приступљено 23. 3. 2019. 
  40. ^ Former Tunisian president's widow dies
  41. ^ „Le double hommage de Bouteflika à 11 personnalités tunisiennes”. Leaders (на језику: француски). 3. 1. 2013. Приступљено 25. 7. 2019. 
  42. ^ علي رجب (27. 1. 2016). „بالصور.. العاهل البحريني يمنح الرئيس التونسي وسام الشيخ عيسى”. بوابة فيتو (на језику: арапски). Приступљено 25. 7. 2019. 
  43. ^ „الملك للسبسي: الأردن مستعد لدعم تونس على جميع المستويات”. Alghad (на језику: арапски). 20. 10. 2019. Приступљено 25. 7. 2019. 
  44. ^ „King Salman, Tunisian president hold talks, oversee signing of two deals & confer medals”. Saudi Gazette. 29. 3. 2019. Приступљено 25. 7. 2019. 
  45. ^ „Conferimento di onorifi cenze dell'Ordine Al merito della Repubblica italiana”. Gazzetta Ufficiale della Repubblica Italiana (на језику: италијански). 107: 130. 10. 5. 2017. 
  46. ^ „Government Notices published in Govt. Gazette No. 20,137 of 15th February 2019”. Government services and information of Malta. 15. 2. 2019. Приступљено 25. 7. 2019. 
  47. ^ „الرئيس يقلد نظيره التونسي القلادة الكبرى لدولة فلسطين”. Wafa (на језику: арапски). 6. 7. 2017. Приступљено 2019-07-25. 
  48. ^ „Ukazi o odlikovanjima”. 
  49. ^ „Decreto 2463/1969, de 1 de octubre, por el que se concede la Gran Cruz de la Orden del Mérito Civil al señor Beji Caid Es-Sebsi.” (на језику: шведски). Agencia Estatal Boletín Oficial del Estado. Приступљено 8. 2. 2021. 
  50. ^ „Statsbesök från Tunisien – dag 1 - Sveriges Kungahus”. Kungahuset (на језику: шведски). новембар 2015. Архивирано из оригинала 06. 05. 2021. г. Приступљено 26. 7. 2019. 
  51. ^ Chennoufi, Anouar (28. 12. 2017). „Fin de la visite d'Etat du président turc Recep Tayyip Erdogan en Tunisie”. Tunivisions (на језику: француски). Архивирано из оригинала 29. 12. 2017. г. Приступљено 26. 7. 2019. 


Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Беџи_Каид_Есебси&oldid=27101876”