Бисерно острво

Бисерно острво се налази код Новог Бечеја у Србији и простире се на око 980 ха земљишта.

Бисерно острво
Бисерно острво.JPG
Опште информације
МестоНови Бечеј, Чуруг, Бачко Градиште
Држава Србија
Координате45°32′22″ СГШ; 20°04′22″ ИГД / 45.5394493° СГШ; 20.0727432° ИГД / 45.5394493; 20.0727432
Бисерно острво на мапи Србије
Бисерно острво
Бисерно острво
Бисерно острво на мапи Србије
Врста споменикаПарк природе
Степен заштитеV категорија
Површина980 ha
СтаратељСрбија

Половином осамнаестог века предузети су обимни мелиорациони радови, утврђивање обала и решавање тока реке. Тако је највећа окука Тисе просецањем новог корита у дужини од осам километара код Новог Бечеја доведена тик до варошких кућа. Панонска лепотица приморана је да напусти старо корито дуго 23 километра. Настала је тако мртваја, касније плодна земља, коју ће народ баш због тога назвати Бисерно острво. Ово подручје је у почетку било и богато ловиште у које су долазили ловци из разних крајева, па и из Мађарске.[1]

На овом локалитету се налази дворац Гедеона Рохонција.

Дворац на Бисерном острву

Дворац на Бисерном oстрву je градио барон Гедеон Рахонци крајем 19. века. Представља непокретно културно добро као споменик културе. Налази се код Новог Бечеја у природном окружењу рукавца, тзв. мртве Тисе, погодне за гајење винове лозе. Са овог места потиче најквалитетније вино, Крокан (Мускат Крокан).[2] Оно што се зна са сигурношћу јесте да је гроф Рохонци ову чудесну лозу засадио на многим локацијама у Европи, али је она једино опстала на Бисерном острву код Новог Бечеја. Ова лоза је јединствена у свету тј. аутохтона је.

Парк природе Стара Тиса захвата површину од 391 хектара од чега је 6% у режиму заштите II (другог) а остало припада III (трећем) степену заштите. Под заштитом је Републике Србије као значајно природно добро III категорије. Док је по МУЗП класификацији у V категорији за заштиту природе. Меандар Тисе је најдужи у Војводини и износи 24,5 км.[3]

Најзначајнија вредност Парка природе је бели локвањ који је на листи природних реткости Србије. Најзаступљенија је група водених биљака које су по неким ауторима реликтног обележја у овом делу Европе, као што је кроцањ, водено сочива, водени гриз и жабљак. За очување биодиверзитета подручја значајни су зука и жабљак који су према степену угрожености IUCN одређени као критички угрожене врсте и налазе се на прелиминарној Црвеној листи флоре Србије.

Види јошУреди

РеференцеУреди

  1. ^ Muskat Krokan, Pristupljeno 22. 7. 2017.
  2. ^ Dvorac Biserno ostrvo Архивирано на сајту Wayback Machine (19. јул 2017), Приступљено 22. 7. 2015.
  3. ^ Komunalac Becej, Park prirode Stara Tisa kod Bisernog Ostrva Архивирано на сајту Wayback Machine (25. април 2015), Приступљено 22. 7. 2015.

Спољашње везеУреди