Бистражин (алб. Bishtazhin/Bistazhini) је насељено место у општини Ђаковица, на Косову и Метохији. Према попису становништва из 2011. у насељу је живело 429 становника.

Бистражин
Terzijski Most.JPG
Терзијски мост у Бистражину
Административни подаци
ДржаваСрбија
Аутономна покрајинаКосово и Метохија
Управни округПећки
ОпштинаЂаковица
Становништво
 — 2011.429[1]
Географске карактеристике
Координате42° 21′ 20″ СГШ; 20° 30′ 43″ ИГД / 42.3556° СГШ; 20.5119° ИГД / 42.3556; 20.5119
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина337 м
Бистражин на мапи Србије
Бистражин
Бистражин
Бистражин на мапи Србије

ПоложајУреди

Атар насеља се налази на територији катастарске општине Бистражин површине 310 ha.

ИсторијаУреди

Село се први пут помиње у Светоарханђелској повељи[2] цара Стефана Душана из 1348. године.

На северном ободу села, на путу ПризренЂаковица, некадашњој траси старог средњовековног пута, налази се Терзијски мост преко реке Рибник (Ереник), дужине преко 190 метара и ширине до 3,5 метара са, типичних 11 полуобличастих лучних отвора. Овај пример старе мостоградње сачуване у Србији, заштићен још 1962. године, налази се на листи споменика културе од изузетног значаја.[3]

На брегу изнад села, на старим темељима, 1930. између Првог и Другог светског рата подигнута је лепа и скромна сеоска Црква Св. Илије. Зидана је од делимично тесаног камена са звоником на западној страни. Она је разорена и спаљена априла 1941. године, када су Албанци спалили сва црногорска села у Метохији. Црква је обновљена 1991., али су је шиптарски екстремисти демолирали и озбиљно оштетили ручним бомбама у јуну 1999, након доласка италијанских снага КФОР-а. У мартовском погрому 2004 потпуно је уништена.[4][5][6]

Око цркве је српско гробље које је последњих деценија често скрнављено од стране албанских шовиниста. У селу више нема Срба.

СтановништвоУреди

Према попису из 2011. године, Бистражин има следећи етнички састав становништва:

Националност[1] 2011.[а]
Албанци 429 (100,0%)
Укупно 429


Демографија[1][7]
Година Становника
1948. 327
1953. 356
1961. 402
1971. 503
1981. 627
1991. 681
2011. 429

НапоменеУреди

  1. ^ Попис из 2011. на овом подручју спровели су органи једнострано проглашене и делимично признате Републике Косово. Будући да га је поприличан број косовских Срба бојкотовао, стварни удео Срба већи је од исказаног у званичним резултатима пописа.

РеференцеУреди

Спољашње везеУреди