Бистражин (алб. Bishtazhin/Bistazhini) је насељено место у општини Ђаковица, на Косову и Метохији. Према попису становништва из 2011. у насељу је живело 429 становника.

Бистражин
Терзијски мост у Бистражину
Административни подаци
ДржаваСрбија
Аутономна покрајинаКосово и Метохија
Управни округПећки
ОпштинаЂаковица
Становништво
 — 2022.429[1]
Географске карактеристике
Координате42° 21′ 20″ С; 20° 30′ 43″ И / 42.3556° С; 20.5119° И / 42.3556; 20.5119
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина337 m
Бистражин на карти Србије
Бистражин
Бистражин
Бистражин на карти Србије

Положај

уреди

Атар насеља се налази на територији катастарске општине Бистражин површине 310 ha.

Историја

уреди

Село се први пут помиње у Светоарханђелској повељи[2] цара Стефана Душана из 1348. године.

На северном ободу села, на путу ПризренЂаковица, некадашњој траси старог средњовековног пута, налази се Терзијски мост преко реке Рибник (Ереник), дужине преко 190 метара и ширине до 3,5 метара са, типичних 11 полуобличастих лучних отвора. Овај пример старе мостоградње сачуване у Србији, заштићен још 1962. године, налази се на листи споменика културе од изузетног значаја.[3]

На брегу изнад села, на старим темељима, 1930. између Првог и Другог светског рата подигнута је лепа и скромна сеоска Црква Св. Илије. Зидана је од делимично тесаног камена са звоником на западној страни. Она је разорена и спаљена априла 1941. године, када су Албанци спалили сва црногорска села у Метохији. Црква је обновљена 1991, али су је шиптарски екстремисти демолирали и озбиљно оштетили ручним бомбама у јуну 1999, након доласка италијанских снага КФОР-а. У мартовском погрому 2004 потпуно је уништена.[4][5][6]

Око цркве је српско гробље које је последњих деценија често скрнављено од стране албанских шовиниста. У селу више нема Срба.

Становништво

уреди

Према попису из 2011. године, Бистражин има следећи етнички састав становништва:

Националност[1] 2011.[а]
Албанци 429 (100,0%)
Укупно 429
Демографија[1][7]
Година Становника
1948. 327
1953. 356
1961. 402
1971. 503
1981. 627
1991. 681
2011. 429

Напомене

уреди
  1. ^ Попис из 2011. на овом подручју спровели су органи једнострано проглашене и делимично признате Републике Косово. Будући да га је поприличан број косовских Срба бојкотовао, стварни удео Срба већи је од исказаног у званичним резултатима пописа.

Референце

уреди

Спољашње везе

уреди